Молитва друга или исповедање Богу

Молитва друга или исповедање Богу

Исцели ме, Господе, и бићу исцељен (Јер. 17,14).

Једини, премудри и милосрдни Лекару, умољавам доброту Твоју, исцели ране душе моје и просвети очи ума мога, да бих разумео свагдашње Твоје промишљање о мени. И пошто су срце и ум мој полудели, нека их исправи благодат Твоја, та со истинита. Шта да кажем Теби Предзналче, који испитујеш срца и утробе. Ти једини знаш да је као земља безводна, жедна Тебе душа моја, и жељно Тебе срце моје. А благодат Твоја, вазда насићава оног који Те љуби.

И зато, као што си ме увек слушао, Господе, тако и сада не презри мољење моје. Јер гле, ум мој као заробљеник тражи Тебе, јединог истинитог Спаситеља. Зато пошаљи благодат Своју брзо на помоћ мени, и она ће наситити глад моју, и утолити жеђ моју, јер неутољиво Те желим, Владико. И ко се може истински наситити Тобом, ако Те истинито љуби и жеђа за светлошћу истине Твоје. Испуни мољење моје, светлости Податељу, и даруј ми по молитви мојој, источи срцу моме бар једну кап благодати Твоје, да се разгори у срцу моме пламен љубави Твоје; и као огањ у шуми, као трње и шибље, нека изгоре лукаве помисли. Удели ми богато, не мерећи, онако како само Бог даје човеку; онако како обдарује цар царујуће. Обогати ме као добри отац. Ако сам ја, будући порочан, одбацивао и одбацујем дарове Твоје, Ти, који си благословио Самарјанку, као Онај, који је напунио судове воде благословом, утоли жеђ моју благодаћу Твојом; и као Онај, који је нахранио пет хиљада, нахрани мене гладног благодати Твоје Владико. Даруј, Човекољупче, искано слузи Твоме који Те моли. Јер ево, и ваздух блиста, и пој птица се преображава од славе безмерне Премудрости Твоје. Ево, и земља се облачи у ризу, цветним бојама изаткану, без руку људских украшену, весели се и двоструко празнује: ради првородног сина свога Адама, јер је у живот призван, и ради Владике свога. Ево, и море се испуњава благодаћу Твојом, и обогаћује по њему пловеће.

Благодат Твоја даровала ми је смелост да говорим пред Тобом, и жеља коју имам у себи принуђује ме да Те тражим. Чак и за то време, змија, то оруђе човекоубице од искона, приступајући отвара уста своја; колико ће тек, жељан Тебе слуга Твој, отварати уста своја на славу и хвалу благодати Твојој.

Ти, који си примио и похвалио две лепте оне удовице, прими мољење слуге Свога, умножи молитву моју и услиши мољење моје, да постанем храмом благодати Твоје, да се она усели у мене и научи ме сама како да јој угађам, да сама свира на лири душе моје, и заигра песму умилења, испуњену весеља; сама да свеже ум мој као уздом, да пред Тобом не сагреши, заблудевши, и не будем због тога избачен из оног света. Услиши, Господе, услиши мољење моје, и даруј ми да ја заблудели и нечисти, постанем чист, да се ја безумни уразумим, да ја бескорисни, постанем користан у стаду изабраних подвижника Твојих, и свих Светих који су Ти угодили, и наследим Царство Твоје.

Они који се радују у рају, сами се за мене заузимају и вапе к Теби, једином Човекољупцу, па Ти, услиши мољење њихово, и спаси ме њиховим посредовањем, а ја ћу Ти кроз њих одати славу, јер си ме ради њихових молитава помиловао, и ниси оставио у презрењу мољење моје. Ти си, Господе, преко пророка Твога рекао: отвори уста своја и ја ћу их напунити (Пс. 80, 10).[1]? И ево, отворени су и срце и уста слуге Твога; испуни их благодаћу Твојом, да бих Те непрестано благосиљао, Христе Боже, Спаситељу наш. Окропи срце моје, благи Човекољупче, росом благодати Твоје. Јер као што ни засејана земља не може сама од себе да нахрани растиње, без посете Твоје доброте, тако и срце моје није у стању изрећи оно што би било Теби угодно, по благодати Твојој, ако Ти не учиниш да узри плод правде.

Ево, лето храни земне плодове, и дрвеће се венчава разнообразним цветовима. Нека роса благодати Твоје напоји и ум мој, и украси га цветовима смирења, скрушености, љубави и трпљења. И шта још рећи? Молитва је моја немоћна, а безакоња велика и силна. Греси ме моји гуше и немоћ ме моја притиска, а Ти си богат и благ, милосрдан и дарежљив. Ти, који си отворио очи слепоме, отвори и очи ума мога да непрестано созерцавам красоту Твоју. Ти, који си отворио уста свезаноме, отвори и моја уста на похвалу Теби, и на славу благодети Твоје. Ти, који си поставио границе мору, речју заповести Твоје, постави границе и срцу моме, благодаћу Твојом да не скреће ни на десно, ни на лево (5. Мојс. 5, 32) од красоте Твоје. Ти, који си, у пустињи дао воду народу нeпокорном и свадљивом, дај и мени скрушеност, и сузе очима мојим, да плачем дан и ноћ све до кончине дана мојих, са смирењем, љубављу и чистим срцем. Нека дође мољење моје преда Те! По речи Својој, избави ме (Пс. 118, 170), и даруј ми од семена светога да Ти приносим прегршти пуне смирења. Слава Ономе, који нам је дао да имамо шта да Му принесемо! Услиши, Господе, молитву слуге Свога, заступништвом свих светих Твојих, над којима си благословен у векове векова. Амин.

Преподобни Јефрем Сирин