Не можемо научити да се молимо ако занемаримо правило

Наш живот је такав да је сваки садржај ограничен формом. Бесмртна душа присутна је у смртном телу, Свети Дарови чувају се у дарохранилици, миришљаво миро чува се у посуди, а спољни облик за молитвене уздахе је правило. Као што река има речно корито дуж којег вода лако тече напред, тако је молитвено правило корито којим наша молитва тече Богу.

Када човек жели једноставно да се моли без икаквог правила, обично се таква врста молитве брзо завршава, проређује након неколико искрених уздаха душе, и човек не зна шта да каже; јер молитвено расположење не можемо пронаћи сами.

Молитвено правило организује душу и доводи је у расположење за молитву. Јутарње и вечерње молитве, молитвено правило пред Свето Причешће, разне молитве из молитвеника – све ове молитве саставили су свети људи; у њих су смештене мисли и осећања која треба да има свако ко се моли. Стога не можемо научити да се молимо ако занемаримо молитвено правило.

У молитвеном правилу важна је доследност. Ако се правило не испуњава редовно, оно престаје да буде правило. Биће то нека врста духовног хобија викендом, када узмете у руке молитвеник, јер немате ништа боље да радите, говорећи: „Шта имамо овде?“ Молитвено правило је попут војника који излази на своју дужност, своју стражу: није важно како се осећате или у каквом сте расположењу – свеједно идете да се молите. И догађа се чудо – можете почети да се молите у депресивном, тромом и изнутра скрханом расположењу, али се на крају осећате расположеним и јаким, изнутра снажним. То је зато што молитва даје снагу души.

Али, смисао правила није само читање текстова, већ стајање пред Богом, стицање молитвеног расположења и духа заједнице са Господом. Молитвено правило је само средство, а циљ је Божја благодат, коју особа која се моли покушава да стекне.

Замислимо да неко покушава да пронађе скривено благо. Трзалица и лопата су само средства која се користе за ово; вредни су само толико колико омогућавају да се пронађе благо. Стога је смешно поносити се својим молитвеним правилом као да сте већ Светац због њега. Свети Силуан Атонски говорио је о подвижнику који је рекао да дефинитивно треба да буде спашен, јер свакодневно чини толики и толики број метанија. Али, на дан своје смрти он је растргао своју одећу, јер му је било откривено да метаније саме по себи не могу спасити човека. Не спашавамо се својим метанијама или молитвама, већ Богом – за Којим жеђамо кроз наше молитве.

Молитвено правило морамо сваки пут извршавати са осећајем да је Господ присутан поред нас, да види како се окрећемо Њему; ово је наше лично обраћање Богу. Молитвено правило које се испуњава усрдно, пажљиво и с покајањем отвара срце Божјој благодати, а благодат испуњава сваку потребу. И можда наш удео у вечности зависи од осећаја и пажње коју имамо приликом извршавања молитвеног правила.

У фебруару 2016. ћерка моје блиске познанице, Светлане, нашла се у тешкој ситуацији. Док је возила Цветним тргом (у Москви), младић је претрчао улицу на месту где није било пешачког прелаза. Била је преблизу да закочи на време и ударила га је. Као возач, девојка је проглашена законски невином, али се због тога није осећала ништа боље. Страдалник је одведен у Институт хитне помоћи „Склифософски“ у коми, са врло озбиљним вишеструким преломима. Лекари су рекли да су шансе за опоравак врло мале – људи ретко излазе из коме. Светлана се, у сузама, обратила пријатељима и породици. Одлучено је да тог дана сви читају Акатист великомученику Пантелејмону, а затим сваког дана читају Акатист икони Мајке Божје „Опоравак мртвих“. Светлана и њена ћерка су се исповедиле и причестиле, и наравно биле на молебaну који је служен за исцељење страдалника. После овога догодило се чудо: болесник се освестио и сутрадан је одведен у другу болницу због значајног побољшања његовог стања.

Чини се да ово није било ништа више од испуњавања једноставног молитвеног правила, али је учинило чудо. Према томе, молитвено правило, вршено уз благослов духовног оца ради испуњења неке потребе, има огроман значај и може буквално спасити нечији живот.

Свештеник ВАЛЕРИЈ Духанин

svetosavlje