Ниси правилно крштен, па бринеш да ли треба опет да се крстиш?

Нажалост, пракса која се усталила у нашој помесној Цркви, пракса да неки свештеници врше свету Тајну Крштења обливањем или кропљењем уместо јединим исправним начином – погружењем (што сама реч крштење и значи), узнемирује савесне православне хришћане. Они се често питају да ли је њихово Крштење валидно? Неки од њих су у искушењу да се поново крсте и тако учине грех. Прочитајте кратки одломак из наслеђа свештеномученика Илариона Тројицког у коме он наводи један догађај из древности. Овај догађај може веома да помогне свим људима који се брину да ли је њихово Крштење валидно пошто није извршено потпуно правилно.

„Веома важну ствар можемо да сазнамо из посланице Дионисија Александријског римском епископу Ксисту: „У заједници браће налазио се неко ко је сматран за правоверног одавно и ко се присајединио заједници хришћана још до мог рукоположења, чак, како ми се чини, пре постављања блаженог Иракла. Боравећи на недавном крштењу и слушајући питања и одговоре, он ми је дошао са плачем и скрушеношћу и, павши ми код ногу, почео је да се исповеда и куне да Крштење које је примио од јеретика није било такво и да нема ништа заједничко са нашим, зато што је испуњено безбожности и богохулства. Говорећи да његова душа веома страда и да од ових безбожних речи и поступака он нема смелости чак ни да подигне очи ка Богу, молио ме је да му предам истинско очишћење, усиновљење и благодат. Међутим, ја нисам решио да то учиним, рекавши му да је за тако нешто довољно дуговремено општење са Црквом; да се ја не усуђујем да поново припремам онога ко је пазио на благосиљање Дарова, који је заједно са другима изговарао „амин“, ко је приступао Трпези, ко је пружао руке да прими Свету Храну, ко је примао и дуго времена се причешћивао Телом и Крвљу Господа нашега Исуса Христа. Ја сам му заповедио да не буде малодушан, да има чврсту веру и да са добром савешћу приступа општењу Светих“. Овај чињеница је очигледна илустрација мисли светог Кипријана коју је изнео у свом писму Јубајану. Светитељ Дионисије, као и свети Кипријан, сматрао је да је најважније за човека – његово јединство са Црквом у којој он стиче све благодатне дарове…“

Дакле, ако су нас крстили не онако како Црква заповеда, не треба да сумњамо у благодатност Тајне, треба да се чврсто држимо Цркве и живота у њој, јер је то најважније, како сведоче Светитељи.

tvrdjavaistine.wordpress.com