О милостињи
Врлина, ма како била велика, губи своју вредност, ако је спојена са сујетом, са славољубљем са гордошћу, или са ма којим другим пороком. Милостивост је небоземна врлина која зрачи из видљиве и невидљиве природе. Отац наш небески љуби и пријатеље и непријатеље своје, сунцем својим обасјава и зле и добре, милостив је према праведнима и неправеднима. Он све то чини из љубави, не из каквог другог разлога. Господ Христос жели да и његови следбеници подражавају у свему Оца свог небеског, да све што чине, чине из љубави, а не из неке сујете, из неког славољубља. Под милостињом ваља разумети свако праведно, добро, христолико дело… Бог кажњава или награђује, не само дело наше, већ и намеру нашу…. Христолика милостиња има своју богочовечанску суштину и свој богочовечански метод. „Када чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери...“ .. богочовечанске методе: „Ти када чиниш милостињу, да не зна левица твоја што чини десница твоја“… „Нека милостиња твоја буде тајна, и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно“… Бог је свуда присутан; што човек учини тајно у овом животу, јавно је за Бога одмах, а за све људе биће јавно на дан Страшног суда…. Тада ће привремена, мала, тајна учињена милостиња бити награђена бескрајном милостивошћу Божјом: милостива личност добиће вечно блаженство у вечном и свеблаженом царству Пресвете Тројице. Ава Јустин Ћелијски
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!