Оче наш – цела наука у једној молитви

Онима који се својим силама највише муче око уређења људског друштва као и онима који громогласно траже друштвену правду, предлажу ново уређење на место старог, обарају један строј друштвени и замењују га другим - њима баш најтеже пада на ум, да оно што они траже налази се у Оченашу. Многи од њих, који се праве сувише мудри својом сопственом мудрошћу, сматрају Оченаш молитвом за децу, сладуњавом молитвом којом се од Бога иште једва што више преко слатких шећерлема. Међутим, у тој краткој и сажетој молитви изречене су највеће стварности што постоје, одређен однос човека према тим стварностима и дат основни устав уређења људског друштва, јединствени у свету, истинити, праведни и непроменљиви устав. Да почнемо одмах са излагањем, па ти, читаоче, с пажњом саслушај, разумом расуди и срцем усвој истине које ти не предлаже непријатељ но највећи Пријатељ, и твој и васцелог рода људског; не предлаже смртан човек но победоносни и живи Спаситељ; не предлаже неко ко је био и прошао, слично многим другим законодавцима, но Онај за кога је речено: Христос јуче, данас и навек. ОЧЕ НАШ... Хришћанине, кад изречеш ове речи, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара, твог болесног суседа и самртника. Јер ти је заповеђено од Сина Божјег, врховног Откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш а не Оче мој. Па кад признајеш, да је твој Отац у исто време Отац и твога слуге и надничара, и болесног суседа и самртника, зар није јасно да тиме признајеш, да си ти брат њихов и да су они браћа твоја? Две мисли и два осећања. Прва мисао: очинство Божије; друга мисао: братство синова Божјих. Прво осећање: синовска љубав према Оцу; друго осећање: братска љубав према браћи. На ове две основе и велике мисли и из ова два велика и основна осећања произилазе дела и односи угодни Оцу и угодни браћи. Ако ти хришћанине, будеш свакога час држао у своме уму оне две основне и велике мисли, и свакога часа стражио над срцем својим да се у њему не охладе она два основна осећања, сва ће твоја дела бити добра и чиста као што је добра и чиста вода што тече из доброг и чистог извора. И твој цео живот биће песма, која ће се благосно слагати са песмом браће твоје око тебе. Тако ће онда друштво људско бити уређено најбоље и најидеалније, што се да замислити и пожелети. Ако ли ти читаш Оче наш, а о Богу као Оцу не мислиш, и своје суседе сматраш туђинцима, сва ће твоја дела бити наопака, твој пут биће Каинов пут, твој живот мутна вода из мутна извора, твој свршетак као Јудин свршетак. Зовеш ли пак се хришћанином а Оче наш уопште и не читаш, онда си као путник на мору без компаса и без поларне звезде, - на бури, у тами, у очајању, с изгубљеним сазнањем одакле, како и камо путујеш. КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА... Тамо где је Отац наш, тамо је и Отаџбина наша. Незнабошци који виде свога родитеља једино у овом материјалном свету, било као човека, или као реку (Ганг,

Октобар 17, 2021 - 11:49

0 21

Онима који се својим силама највише муче око уређења људског друштва као и онима који громогласно траже друштвену правду, предлажу ново уређење на место старог, обарају један строј друштвени и замењују га другим - њима баш најтеже пада на ум, да оно што они траже налази се у Оченашу. Многи од њих, који се праве сувише мудри својом сопственом мудрошћу, сматрају Оченаш молитвом за децу, сладуњавом молитвом којом се од Бога иште једва што више преко слатких шећерлема. Међутим, у тој краткој и сажетој молитви изречене су највеће стварности што постоје, одређен однос човека према тим стварностима и дат основни устав уређења људског друштва, јединствени у свету, истинити, праведни и непроменљиви устав. Да почнемо одмах са излагањем, па ти, читаоче, с пажњом саслушај, разумом расуди и срцем усвој истине које ти не предлаже непријатељ но највећи Пријатељ, и твој и васцелог рода људског; не предлаже смртан човек но победоносни и живи Спаситељ; не предлаже неко ко је био и прошао, слично многим другим законодавцима, но Онај за кога је речено: Христос јуче, данас и навек. ОЧЕ НАШ... Хришћанине, кад изречеш ове речи, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара, твог болесног суседа и самртника. Јер ти је заповеђено од Сина Божјег, врховног Откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш а не Оче мој. Па кад признајеш, да је твој Отац у исто време Отац и твога слуге и надничара, и болесног суседа и самртника, зар није јасно да тиме признајеш, да си ти брат њихов и да су они браћа твоја? Две мисли и два осећања. Прва мисао: очинство Божије; друга мисао: братство синова Божјих. Прво осећање: синовска љубав према Оцу; друго осећање: братска љубав према браћи. На ове две основе и велике мисли и из ова два велика и основна осећања произилазе дела и односи угодни Оцу и угодни браћи. Ако ти хришћанине, будеш свакога час држао у своме уму оне две основне и велике мисли, и свакога часа стражио над срцем својим да се у њему не охладе она два основна осећања, сва ће твоја дела бити добра и чиста као што је добра и чиста вода што тече из доброг и чистог извора. И твој цео живот биће песма, која ће се благосно слагати са песмом браће твоје око тебе. Тако ће онда друштво људско бити уређено најбоље и најидеалније, што се да замислити и пожелети. Ако ли ти читаш Оче наш, а о Богу као Оцу не мислиш, и своје суседе сматраш туђинцима, сва ће твоја дела бити наопака, твој пут биће Каинов пут, твој живот мутна вода из мутна извора, твој свршетак као Јудин свршетак. Зовеш ли пак се хришћанином а Оче наш уопште и не читаш, онда си као путник на мору без компаса и без поларне звезде, - на бури, у тами, у очајању, с изгубљеним сазнањем одакле, како и камо путујеш. КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА... Тамо где је Отац наш, тамо је и Отаџбина наша. Незнабошци који виде свога родитеља једино у овом материјалном свету, било као човека, или као реку (Ганг,

Прочитај више на Пријатељ Божји...