Основни приход у Матриксу

Ако у некој футуристичкој економији заиста буде уведена универзална месечна накнада за сваког грађанина, укључујући и децу, довољна да се преживи и да се задовоље основне људске потребе, то ће оставити последице на психу.

Када су људи презаузети преживљавањем и решавањем бројних индивидуалних и колективних проблема у садашњости, ретко покушавају да сагледају будућност. Познато је да се „историја убрзава”, што значи да се из године у годину, месеца у месец, умножава број научних и технолошких открића, тако да их је немогуће пратити. Овај раст је експоненцијалан, што значи да ће у деценији која је пред нама доћи до хиперубрзања историје, то јест да ће свет у коме ћемо живети бити незамисливо различит од садашњег.

Како ће то утицати на човека? Да ли ћемо се снаћи у том свету? Како ће он утицати на развој деце која одрастају?

Аутоматизација свакодневице

Познато је да су многи забринути како ће 5Г мрежа утицати на биолошке системе, али мали број схвата да ће ова мрежа омогућити платформу за неслућени развој технологије. Аутомобили и камиони без возача, танкери без посаде, плаћање скенирањем вашег лица, потпуна аутоматизација бројних свакодневних функција, итд. Вештачка интелигенција и роботи на којима је заснована ова четврта технолошка револуција укинуће многе професије: возаче, учитеље, лекаре, правнике, итд. Већ сада постоје израчуни да ће у наредних пет до седам година стотине милиона људи широм планете остати без посла, као и да ће након тога ови бројеви бити много виши. Компјутери и роботи ће постепено преузимати све више и више послова, остављајући велики број људи без могућности да раде и зараде.

Економске последице великог броја незапослених грађана могу се предвидети. То ће довести до пораста броја сиромашних. Од тога ће трпети и држава, јер неће моћи да наплати порезе, а самим тим ни да социјално збрине своје грађане. Како незапослена маса неће имати од чега да купује, смањиће се потражња, што ће утицати на смањење производње и успоравање економије, што може довести до социјалне и економске катастрофе.

Једно од предложених решења за овај негативни друштвени и економски сценарио јесте да се уведе универзални основни приход. То значи да би сваки грађанин, укључујући и децу, од државе месечно добијао онолико новца колико му је потребно да преживи и задовољи основне људске потребе. Овај приход био би безуслован, што значи да би га грађанин добијао без испуњавања било каквих услова, већ само зато што постоји. У овом случају новац у смислу основног прихода постао би људско право, стечено чињеницом рођења. Основни приход не би био опорезован, порез би плаћали они који раде и производе, углавном роботи, то јест корпорације које их поседују.

Верујем да би сваки грађанин Србије био одушевљен идејом да му сваког месеца „пада с неба” рецимо 300–400 евра. Али, дугорочно гледано, какве би то последице оставиле на њега, његову психу, начин живота, однос према раду, забави и односу према другима? Неке би свакако биле позитивне, али неке би биле негативне. И оно што је још важније: какав би утицај основни приход имао на децу и њихов развој, када би знала да ће када одрасту живети у друштву у којем не морају да раде?

У теорији, људи који би добијали основни приход могли би да буду финансијски слободни, што је основа свих других слобода. Могли би да уместо да раде оно што морају, да раде само оно што желе, да ослободе своје креативне снаге, таленте и потенцијале. Изједначиле би се финансијске разлике између мушкараца и жена.

Како теорија не мора да оживи у пракси, постоји више локалних експеримената широм света који треба да покажу како основни приход утиче на живот људи. У различитим државама хиљаде појединаца добијало би од 90 до 2.400 евра, током неколико година. Закључке свих ових кратких експеримената морамо узети с резервом.

Држава потпуног надзора

Комплексна будућност која је пред нама наметнуће нам бројне изазове, као што је живот у „паметним кућама” и „паметним градовима”, а заправо друштву без слободе и приватности – држави потпуног надзора.

Основни приход ће повећати зависност појединца од државе, негативно утицати на његову мотивацију за рад, још више га претворити у пасивног конзумента, окренути ка хедонизмима најразличитијих врста. Епидемија усамљености и досаде повећаће број зависника од виртуелних садржаја, дрога, алкохола и још неизмишљених извора ужитка. Посебно ће бити угрожене младе генерације, којима ће све више бити тешко да воде смислене животе.

Да ли заправо идемо у Матрикс?

Politika