Стварање лажног себе

Стварање лажног себе

Сваки дан ми носимо безброј различитих маски. Играмо неколико улога, до тачке губитка контакта са нашим истинским бићем и истинским потребама. Стварамо лажног себе који има лажне потребе. И ако ово играње улога и моћ могу да учине да опстанемо у џунгли свакодневице, не помаже нам уопште да живимо у радости благослова Божијег. Не помаже нам да упознамо Бога. Јер Бог, као испуњена и истинита особа, тражи да се прави и аутентичан део нашег бића сретне са Њим.

Рећи ћете ми :" али која особа је апсолутно истинита ?" Да. Ово је истина. Ниједан човек није у потпуности недирнут, неоштећен. Ми смо са недостацима, слаби, грешни како црква каже. Тако се тумачи суштина Свете Речи, када се каже да је сваког дана свога живота човек грешник. То јест, он је рањен је, повређен, слаб и непотпун. Која је његова рана? Смрт, разбијеност у комадиће. Не слушајте све оне који окривљују људске животе желећи да изобличе концепт греха као злочиначки преступ који намеће казну са неба. То нема везе са православном богословском традицијом, која јасно у греху види егзистенцијални неуспех, слабост и трауму којима је потребно исцељење а не суд.

Тако добри Господ, у оквиру свог плана и провиђења, да нас доведе у сусрет са нашим најдубљим бићем, које живи и постоји испод десетине наших маски, допушта али никада не ствара искушења и невоље. То јест, омогућава нам да се суочимо са резултатима својих или туђих избора. Јер људска природа као универзална утиче на животе других и на њу утичу други. Зло може доћи од мене до самог себе, али и од другог до мене или од мене до другог. Може и од ђавола да дође. Бог никада није узрок зла, хајде да ово добро упамтимо да не би подлегли искушењима богоугодности.

Зашто  Бог допушта искушења и пробе? Само да нас доведе до наше истине. У нашем правом идентитету. И да би се ово урадило, заблуде морају бити разбијене. Поломи прозоре свог ега. Изгужвај свој лик и сломи  фасаду свог егоизма. Када имаш тако тврду површину, стварно ми реци, како ће Божја светлост ући? Радуј се кад паднеш и посрнеш, кад сваки стари и лажни део тебе труне, јер само у трулежи онога јуче цветаће Божије сутра.

o.Х.Пападопулос

facebook.com/p.libyos