За царовања Диоклецијана и Максимијана, званог Херкул, живљаше у Риму презвитер Гавиније, рођени брат папе римског Гаја. Добар зналац световне философије и одличан познавалац Светог Писма, Гавиније по савету и настојању свога брата папе написа многе књиге противу незнабожачких заблуда. Оба они беху високога рода, сродници цара Диоклецијана; али их се Диоклецијан одрече као својих сродника и презре их због њихове хришћанске вере.Презвитер Гавиније имађаше кћер Сузану; он је васпита у хришћанском духу, и научи је страху Божјем и световној философији. Сузана беше веома паметна и мудра; одликоваше се и телесном лепотом, коју превазилажаше њена душевна лепота, јер она свим срцем љубљаше Господа Христа, и беше Његова верна и целомудрена слушкиња. Чувши о њеној лепоти и мудрости, Диоклецијан пожеле да је узме за жену своме сину Максимијану. (Овај Максимијан, кога називају и Максимином, не беше рођени син Диоклецијану већ посињен од њега. Диоклецијан га најпре ожени својом ћерком Валеријом; а када она умре, он зажеле да га ожени својом рођаком Сузаном. Овај Максимијан имађаше друго име Галерије, и треба га разликовати од гореспоменутог Максимијана, званога Херкул). Диоклецијан посла Гавинију знатног човека, свога брата од тетке Клаудија, да поразговара са њим о томе, да он своју кћер Сузану да за жену његовом посињенику Максимијану. Дошавши са оваквом поруком Гавинију, Клаудије рече: Наш пресветли цар Диоклецијан посла ме к теби са великом милошћу и благонаклоношћу: он хоће да обнови сродство с тобом преко удадбе твоје кћери. И какво доброчинство може бити веће за тебе, него да се род твој прослави путем крвне везе са царским домом! - Гавиније на то рече: Ми смо убоги и ништавни, и како се можемо називати сродницима царевим када смо недостојни? - Клаудије одговори: Чесни брате, зар ти и твој брат епископ Гај нисте синови сенатора Максимина који беше рођак стрицу нашем, брату господина нашег цара Диоклецијана? - То је тачно, примети Гавиније, али околности последњега времена приморавају нас рећи, да нисмо достојни називати се царевим рођацима. - Не одричи се свога сродства, узврати Клаудије; ево, господин и цар наш наређује да ти даш за његовог сина Максимијана кћер своју, за коју чујемо да је веома паметна и да располаже великим познавањем наука; и правично је да се не раздвајају гране које расту из једнога корена; то желимо и ми, твоји сродници; држим да је то и за тебе радост. - Гавиније на то рече: Молим, дајте ми времена да сазнам шта о томе мисли моја кћи. - И на томе се растадоше.По Клаудијевом одласку презвитер Гавиније замоли свога брата папу Гаја, који је становао у близини, да дође до њега у његов дом. Када Гај дође, Гавиније му исприча са каквом је поруком од цара долазио к њему Клаудије. Затим они позваше к себи девицу Сузану и рекоше јој са сузама: Цар Диоклецијан посла к нама рођака нашег Клаудија, обавештавајући нас по њему да жели да те узме за супругу своме сину Максимијану. - На то блажена Сузана одговори оцу и стрицу своме: Где је сада мудрост ваша? Заиста је не видим у вас. Да нисам онаква хришћанка, каква сам постала благодарећи вашим поукама, онда би стварно било могуће говорити са мном о томе о чему ви овог часа разговарате. Зашто сада скврнавите своје уши и уста, слушајући незнабожие речи и преносећи их мени са циљем, да бих се удала за безбожног мучитеља? Та ви сте се сами ради своје свете вере у Христа неустрашиво одрекли сродства са њим због његовог незнабоштва. Но хвала свемоћноме Богу који ме учини сродницом светима Својим: јер верујем у Господа нашег Исуса Христа да ћу се ја, одбијајући овај скверни брак са незнабошцем, удостојити мученичког венца.Пази, кћери моја, рече јој на то отац, да будеш постојана у вери коју имаш, да би непосрамљена остала пред Господом, те да бисмо се и ми обрадовали видећи плод чврсте вере твоје, приношен Христу Господу. - Господо моја, одговори Сузана оцу своме и стрицу, ви сте ме често поучавали да чувам девство ради Господа Исуса Христа, и ја сам се већ у љубави према Њему и страху Његовом тако учврстила, да ни помислити не могу на телесни брак; и оче мој, ја ћу до последњег даха свог само Онога љубити, Ономе служити, и у Онога се надати, коме си ме ти занавек поверио. Он, Господ, зна искреност срца мога. - А свети папа Гај рече: Пошто си поверена Небескоме Женику, Христу Богу, онда остани свагда у љубави Његовој, држећи заповести Његове. - Тако ова два света служитеља Господња, дознавши добру намеру девичанског срца Сузаниног, радоваху се ду хом и плакаху од радости, и многим добрим поукама утврђиваху Сузану.Након три дана дође опет код Гавинија Клаудије, праћен мноштвом слугу, које остави напољу, а сам уђе унутра, где затече и папу Гаја. После уобичајеног поздрава Клаудије рече: Вама, чесни оци, није непознат радосни разлог који ме доведе к вама. - Епископ Гај одговори: Када и не би било таквог разлога, ми смо ради теби као сроднику и пријатељу, да се утешимо виђењем и разговором. - Ви знате, љубавна браћо, настави Клаудије, да господин наш цар Диоклецијан силно жели да се с вама још више ороди, и ја вам саветујем и молим вас, да учините по вољи владару васељене и тиме утешите душу његову. - Кажи ту цареву жељу моме господину брату, епископу Гају, одговори Гавиније. - Господин наш најмилосрднији цар, обрати се Клаудије епископу Гају, хоће да узме за супругу сину своме вашу кћер а моју унуку; чуо је он за њену лепоту, и за њену памет, и за њену мудрост; а ми сродници сматрамо да ништа није драгоценије него да се род наш не одваја од царске крви и да се што тешње сједињује са њом; тиме ће се он још више узвисити и прославити.Пошто епископ ћуташе, Гавиније предложи: Да позовемо девицу и питамо њу саму. - И света Сузана би позвана к њима. У соби не беше никога сем њих тројице. Када Клаудије угледа Сузану заплака од љубави и радости и хтеде да је загрли и пољуби. Но она се успротиви томе и окренувши се од њега рече: Не оскврњуј моја уста; зна Господ мој Исус Христос, да се устију слушкиње Његове никада не дотакоше мушка уста. - Ја сам хтео да те пољубим као рођак, јер си ми унука, одговори Клаудије. - На то света Сузана рече: Ја се гадим твога пољупца не због чега другог него само због тога што су твоја уста оскврњена идолским жртвама.Овим речима свете Сузане Клаудије би као прстом Божјим дарнут у срце, умилење му се разли по души, и он упита Сузану: Шта треба да радим, да бих уста своја очистио од оскврнављености? - Покај се и крсти се у име Оца и Сина и Светога Духа, одговори света Сузана. - Тада се Клаудије обрати епископу са речима: Ви ме дакле очистите, јер је бољи човек чист који верује у Христа него који служи боговима. Ја сам много жртава принео боговима, којима се и цареви клањају, али никакве користи не видех од њих.Видевши чудесну и брзу промену, изазвану у Клаудију благодаћу Божјом кроз речи чисте девице, епископ Гај с радошћу рече: Брате, послушај ме! намеран сам да ти дам добар савет: ти си дошао к нама да нађеш невесту за сина твога господина, а Бог иште тебе и хоће да те спасе молитвама ове девојке, да би се и из нашега рода нашли достојни царства Божија. Дакле веруј у Бога, кај се за проливање крви светих мученика, и не одлажи са примањем светог крштења. - Клаудије упита: Ако ја примим крштење, да ли ће се очистити све греховне прљавштине срца мога? - Несумњиво ће се очистити, одговори папа, само веруј свим срцем.Чувши то, света девојка Сузана припаде к ногама свота стрица светога Гаја, говорећи: Молим те, господине мој, Христа ради не одлажи крштење Клаудијево, спаси душу његову. - Најпре морамо видети, рече свети епископ, да ли он истински верује у Христа Бога. - Ја истински верујем, ускликну Клаудије, само да би ми били опроштени сви греси моји, као што ми ви обећавате. - У име Господа Исуса Христа свемогућег Бога, рече свети епископ Гај, опраштају се теби сви греси твоји! - Клаудије паде на земљу пред ногама светитељу, и посипајући прашином главу своју викаше: Господе Боже, светлости превечна, прости ми грехе моје, учињене у неверју и незнању, и испуни ме благодаћу Својом, да би и жена моја и деца моја познала да Ти једини спасаваш оне који се уздају у Тебе!Тада свети папа Гај огласи Клаудија ка крштењу и поучи, па га отпусти кући. Потом Клаудије дође ноћу к светоме Гају са женом и два сина, просећи од њега свето крштење. Папа онда, не одлажући више, крсти их; а презвитер Гавиније би им кум. Када Клаудије изиђе из свете крстионице рече: Видех светлост јачу од сунчане која ме обасјаваше у време крштења. - По светом крштењу и миропомазању, епископ одслужи свету литургију, и причести крштене Божанским Тајнама Тела и Крви Христове; и сви се радоваху о Богу Спасу своме. Клаудијевој супрузи беше име Препедигна, а синови му се зваху Александар и Куфије. После крштења Клаудије стаде продавати своје имање и раздавати сиромашнима; он тражаше хришћане који су се скривали по разним тајним местима; одлажаше ноћу кришом у тамнице, и свима које налажаше умиваше ноге, и целиваше их, и сваку њихову нужду подмириваше обилним даровима, снабдевајући их с љубављу одећом и свакодневном храном; и непрестано се кајаше за пређашње грехе своје.После извесног времена стаде Диоклецијан распитивати о Клаудију, зашто му не донесе извештај о својој посети Гавинију односно Сузане. Цара известише да је Клаудије болестан. Тада цар посла код Клаудија његовог млађег брата великодостојника Максима, да посети болесника и да га распита о Сузани. Дошавши, Максим нађе свога брата где, одевен у кострет, узноси молитве к Богу. Максима спопаде ужас и он рече: Мили брате, који си ме васпитао од самог детињства, зашто си се толико изменио, те си блед у лицу и тако мршав? - Клаудије одговори: Ако хоћеш да ме саслушаш, ја ћу ти казати разлог моје промене. - Кажи ми, господине мој, болест своју! узвикну Максим. - Ево, ја творим покајање, стаде казивати Клаудије, што сам, слушајући цареве и служећи им, убијао хришћане, и на тај начин проливао крв невину. Мада сам и радио то у незнању, извршујући наредбе, ипак сада силно тугујем због тога и кајем се. - Шта ти то говориш, брате мој? одврати Максим. Господар наш, цар Диоклецијан слао те је к брату нашем Гавинију да кћер његову тражиш за царева сина. Ради тога сам и ја сада послан к теби, а ти ми говориш нешто сасвим друго. - Ја сам ради тога и ишао, рече Клаудије, к возљубљеној унуци нашој, и видео је: она је дивна, како телом тако и духом; она је света и мудра, и већ невеста небескога цара Христа Бога; њоме сам и ја избављен од грехова мојих. Но да би и ти дознао да свемилосрдни Бог хоће да се сви спасу, хајдемо ноћас к брату нашем презвитеру Гавинију, и ти ћеш видети светлост вечну. - Све што ми наложиш, брате мој мили, учинићу, одговори Максим.Те ноћи оба они одоше ка капији града, званој Саларијска, близу Салустијевог дворца, јер се тамо налажаше кућа презвитера Гавинија. Када Гавинија известише да браћа Клаудије и Максим стоје пред кућом и желе да уђу к њему, он им одмах похита у сусрет и с радошћу их уведе унутра. И пре но што поче разговор са њима, Гавиније стаде на молитву: преклони колена и саже главу; то исто урадише Клаудије и Максим. И презвитер Гавиније молећи се говораше: Господе Боже, Ти сабираш расејане и погледаш на сабране, погледај на дело руку Твојих, и просвети нас који верујемо у Тебе, јер си Ти светлост истинита кроза све векове. - И сви рекоше: