Све што планирамо да урадимо мора да буде са једном мишљу и једном жељом, јер Господ то тражи.

Да сви будемо у једномислију.

Молио се Господ за то да будемо једно.

А ми се стално подвајамо, и у свом породичном кругу се подвајамо.

Није то добро, опет то човек хоће да се изврши његова воља.

Разумем то онда кад је у кући домаћин атеиста, а деси се да Господ позове неког члана породице.

Али та душа коју Господ позове мора мудро да делује.

Никако не сме мислено да ратује са својим домаћином, иначе ту нема напретка.

Не сме да постане разбојник који убија своје најрођеније својим мислима и жељама.

Друга је ствар ако се ми предамо Господу, а домаћин каже: Одрекни се!

Онда ми ниси родитељ, онда ми ниси ни ближњи.

Ја не могу да се одрекнем Господа, ја сам сједињен срцем са Њим, ја сам Његов и Његов божански живот је у мени; ја не могу да се одрекнем Господа, а ти како хоћеш.

Али опет не смемо ниста увредљиво да помислимо у срцу, јер и најмања таква мисао ремети нам мир.

У нама се стање погоршава, а код наших ближњих заоштрава.

И најмања мисао која није заснована на љубави разара мир.

Отац Тадеј Витовнички

patmos.rs