Уместо воштанице малом Слободану Стојановићу

Уместо воштанице малом Слободану Стојановићу

СЛОБОДАНУ СТОЈАНОВИЋУ
 
Ако сам већ морао отићи
И заборавити где сам се родио
Заборавићу и где сам проходао и проговорио
Заборавићу и стазе и небо
Двориште и цвет
Цео трулежни свет...
Али како да заборавим најбољег друга
И пса?
Чујеш ли оче, рекох,
Заборавили смо пса...
Остао је на ланцу свезан.
Заборавио сам свога пса...
И шта ће сад с њим да се деси?
Заборавио сам да загрлим,
Да одвежем Леси.
 
Ако сам могао заборавити свога пса
Заборавићу и да је рат,
Заборавићу
У слепочницу уперену пушку
И нож под гркљаном.
Заборавићу им:
Како су ми крстолико дубили трбух
Јер су ме у Христове ране обукли,
Па васкрсли.
Опростићу им све до заборава
Само да одвежем пса
Да му свој комад хлеба преломим
Да га загрлим,
Да ми опрости што је због мене
умало на ланцу страдао.
Да га одвежем да будемо слободни
Пријатељи до смрти одани.

(Аутор: Дајана Петровић - ГРУПА НЕКТАРИЈА)