Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић

Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић

У ноћи између 9. и 10. августа 2020. године уснуо је у Господу протојереј-ставрофор Живомир Миловановић, пензионисани парох становљански и дугогодишњи духовник Клиничког Центра у Крагујевцу.

Заупокојена Лутургија, као и опело протојереју Живомиру Миловановићу биће служенa у храму Светог Великомученика Пантелејмона у Станову у уторак 11. августа 2020. године, са почетком у 9 часова.

Животопис протојереја-ставрофора Живомира Миловановића

Рођен је 8. септембра 1934. године у селу Велика Крушевица код Рековца, од оца Станимира и мајке Загорке. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Крагујевцу, Јагодини и Рековцу. У први разред Призренске богословије уписује се 1948. године, коју са успехом завршава 1952. године. По завршетку богословије уписује Богословски факултет, где је успешно завршио две године студија, након којих одлази на ослужење војног рока у Сарајево.

Године 1955., у септембру месецу, оженио се Милосијом Милојевић, а већ наредних дана, на Крстовдан бива рукоположен у свештенички чин од стране тадашњег Епископа шумадијског господина Валеријана, и бива постављен на парохију у село Бања код Аранђеловца. Ту је службовао до 1960. године, када бива премештен на парохију у село Ратковић, где је службовао до 1965. године. Одатле бива постављен за старешину Карађорђевог храма у Тополи, и ту остаје до 1969. године. Из Тополе долази у Крагујевац и бива постављен за пароха у Баљковцу, а касније и у Станову, при храму Светих апостола Петра и Павла у Грошници. Године 1995, 15. јуна, почиње изградњу храма у Станову, који је посвећен Светом великомученику Пантелејмону, и ово богоугодно дело завршава 25. новембра 1999., када је и извршено освећење цркве од стране Епископа Саве.

Првог септембра 2000. године, са пуних 45 година свештеничке службе одлази у пензију, и одмах бива постављен на место духовника при Клиничко Болничком центру у Крагујевцу.

Од стране Епископа Саве бива одликован звањем протонамесника 1995. године, а чином протојереја 1999. године. На предлог Епископа зворничко-тузланског и администратора Епархије шумадијске Господина Василија, бива одликован 2002. године правом ношења напрсног крста.

Од стране Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, на празник Светих безсребреника Козме и Дамјана, 14. новембра 2017. године, одликован је Орденом Светог Симеона Мироточивог.

Добитник је многих признања и захвалница од којих треба издвојити Орден Светих Врачева Козме и Дамјана, који је 2003. године добио од лекара Клиничког Центра у Крагујевцу. Такође је добитник и Ђурђевданске награде, коју му је 2013. године доделила Скупштина града Крагујевца за изузетно остварење у области хуманитарног рада.

Са супругом Милосијом изродио је две ћеркке, Зорицу и Марину.

Сећајући се дивног проте Жолета, сећамо и речи које је често говорио о себи “да му је Бог дао више него што је заслужио и више него што му треба”.

Са светима упокој Христе душу слуге Твога, где нема болести, ни жалости, ни уздисања, но где је живот вечни.