Верници, а не верују у Бога

Поднаслов у својој суштини је јако дискутабилан. Уколико се узме здраво за готово могао би се разумети да само емоционализовати, значи веровати. Оно што је сигурно, да, само рационализовати јесте, одвајати се од љубави, јер вера се не да сагледати очима, опипати рукама, а камоли исказати речима (ставити је у оквире, заграде).

 Посматрано са философске стране, из рационалистичког и емпиријског угла (ови правци су иначе својствени овој друштвеној науци као главно оруђе у сагледавању неке идеје), а који се у својим основама заснивају на томе да је искуство основни извор сазнања, реченица “Не веровати, значи рационализовати, а не емоционализовати” је сама по себи контрадикторна. Међутим, као и философија, тако и њени приступи, јесу својствени човеку. Тако да ни рационализам, ни емпиризам не доводе до спознаје љубави, ни вере, ни Бога.

 Сада дигресија, на тему овог чланка. Роман западног писца, Нила Гејмена "Амерички богови" описује борбу између старих, одбачених, заборављених, богова и оних модерних. Заборављени су сви они некадашњи чланови нордијског, грчког, египатског пантеона, као и многих других, док са друге стране савремени су “McDonalds”, интернет, дискотеке, град, медији и тако даље. Њихова борба се одвија знатно даље од Христа, чиме оставља се утисак да писац Господа Исуса не ставља у исту раван са набројанима. Оно сто је сигурно јесте да поред хришћанске вере, све оно што се и даље води као одбачено присутно је међу верујућима и са временом развијају се и нова веровања.

 Историјски подаци пишу да хришћанство када наступа на територијама коју су заузимали стари Словени наилази на јак отпор тадашњих паганских веровања. Црква је била принуђена да та веровања преобликује и узме под своје окриље. Поред тих народних веровања, постојала су и она која су се провлачила међу Србе-хришћане од оних верујућих народа који су их окруживали.

 Тако су астрологија (хороскоп) и разне бајалице, данас дан остале дубоко усађене у свест једног верника.

 Ропство под Турцима оставља нам петак, као дан празновања. Том петку се додавало име празника који је после њега наступао, па смо тако  добили : петка пред Илиндан, петка пред светог Макарија и тд.

 Појавом социјализма, Срби су добили новог “бога”, Тита.

 Да празан простор не остане такав, верници који нису чврсти у својој вери у Господа Исуса Христа, себе испуњавају сујеверјем.

 И изнад свега, националисти, који верују у Светога Саву, зато сто је Србин, а не верују у Христа, зато што је Јеврејин.

 Савремен начин живота испуњен својим благодатима, не оставља простора за духовност. То се најјасније осликава у великим метрополама у којима човек (не сваки, част изузецима), себе проглашава атеистом, будући да је вера у Бога својствена нижим, интелектуалним, слојевима друштва. Међутим, атеисти сами упадају у замку коју су поставили себи. Да би се нешто негирало, неопходно га је потврдити, тако исто и они, негирају Бога Којег су претходно потврдили, о овоме је јасно писао митрополит пергамски, Јован Зизјулас.

 Укратко завирити и у свест једног верника. Приступивши Цркви, верујући је спреман да своју вољу потчини Вољи Божијој, кроз апостоле (оне који су послати), јер је то израз његове слободе. Међутим у својој слободи потчињавају се и обичајима које су гајили њихови преци, а који нису хришћански. Свакако да су обичаји ти који су очували веру у народу у тешким тренуцима и Богу хвала на томе! Са друге стране највише бих акценат ставио на обед који се одржава пред сам чин опела (заступљен у тамнавском крају), на којем присутни наздрављају за спокој душе упокојеном!?

 Када све саберемо из претходног, вера у Бога код знатног броја људи, није чиста вера. Она поседује дозу сујеверја, астрологије, повремене мађије...

 Подсетимо сами себе на прве две Божије заповести "Ја сам Господ Бог Твој; немој имати других богова осим мене", и "Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити".

 Милош Рафаиловић вероучитељ

crkvaub