Псалам, који се чита у болести и патњи

Псалам, који се чита у болести и патњи

6. псалам је минијатурна Књига о Јову, она учи нас исправном односу према патњи.

Јов, имућан човек праведног живота, поштовани, «највећи од свих људи на истоку», одједном за неколико сати губи сву своју огромну имовину, десеторо деце која су умрла током гозбе, под рушевинама, и здравље.

Неподношљиво трпећи физички и морално, тражи подршку и утеху од ближњих, али их, на жалост, не налази код супруге која га је напустила, саветујући да «хули на Бога и умире», нити код пријатеља који су га осудили и постидели уместо да би рекли речи утехе.

На тренутак је Jов чак помислио да се сам Бог окренуо леђа њему, заборавио на његово постојање, његове патње, постао jе глув на његове молбе. Није разумео зашто га је такав jад обузео: био је човек непорочан, праведан и богобојазан, клонио се зла. За шта је он крив пред Богом?!

Разлог да се Jов увреди због незаслужене патње…

Чини се да стихови 6. псалма одјекују Јововим мучним стењањем:

«Господе! Немој ме покарати у јарости својој, нити ме у гневу свом наказити. Смилуј се на ме, Господе, јер сам изнемогао; исцели ме, јер су кости моје устрептале, И душа се моја врло уздрхтала. А Ти, Господе, докле ћеш. Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми ради милости своје. Јер мртви не спомињу Тебе; у гробу ко ће Те славити? Изнемогох уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју. Усахну од жалости око моје, постара се од множине непријатеља мојих».

Ови стихови су крик бола, плач душе. Долазе из сломљеног, потиштеног срца које доживљава ужас, збуњеност и страшну патњу.

И као што Јов није издао Бога, није почео да га хули, тако и наша душа мора у најстрашнијим тренуцима да се пробије кроз таму, бол, муку и тугу и да се препороди, изађе на светлост и неуништиву веру у Господа.

Невероватно је тешко било коме схватити значење патње, посебно незаслуженој. Никада нећемо у потпуности решити ову таjну. Али прича која се догодила с Јовом помало њу открива, показује да Господ дозвољава искушења не само за грех, Он има и друге разлоге и циљеве (у случају Јова, Господ је дозволио Сатани да искуша праведника). Тако су страстотерпци и исповедници били подвргнути патњама и мучењима како би се још више учврстили у својој вери, да не би издали Онога Који их је изабрао, поверивши им да носе мученичке круне.

Искуство праведног Јова подсећа нас, вернике, да без обзира каква су искушења, ма колико нам се чинила незаслуженима, не смемо се одрицати Бога. Можемо тражити, попут Јова, али ни на који начин не роптати и не хулити, већ у потпуности веровати Богу, Његовој вољи, уздавати се у Њега. Тада ће нас Господ оправдати, као што је оправдан и Јов.

О томе говоре завршни редови псалма:

«Идите од мене сви који чините безакоње, јер Господ чу плач мој. Чу Господ молбу моју, Господ молитву моју прими. Нек се постиде и препадну сви непријатељи моји, нека се поврате и постиде одмах».

10 стихова псалма. Садрже сав живот: све наше сумње и страхове, ропот и незадовољство, туге и жаљења. 10 корака — од неверја до вере, од смрти до живота, од ништавила до вечности.

Сваки стих је попут хица, брз и снажан, тачно достиже циљ. Овај кратки, савршени псалам невероватно показује дубину понизности душе пред лепотом и величанством Бога.

Сви смо деца Јова Дуготрпљивог. Одрастамо, правимо планове, гозбимо и у следећем тренутку већ пропадамо под рушевинама својих страсти. Али праведни Јов је био оправдан и спасен, а да ли имамо довољно духа и вере?

митр. Антоније (Паканич)

pravlife.org