Зашто борба човечанства за правду данас поприма најружније облике

Некад се може чинити да се цивилизацијски обичаји намерно «омекшавају» из века у век. И то је на много начина тачно: ропство је одавно укинуто, нико није спаљен на ломачи, а сама смртна казна је укинута у многим земљама. Мушкарци и жене у такозваном „цивилизованом свету» су једнаке.Чини се да још мало и доћи ће либерални земаљски рај. Али да ли је заиста тако?

Погледајмо непристрасно.

Борба за расну једнакост претворила се у некажњавање и практично у легализацију пљачке, као што ових дана у Сједињеним Државама. Борба за родну равноправност показала је ружно лице радикалног феминизма, који све мушкарце од малих до великих проглашава силоватељима и угњетавачима. Борба за права такозваних «сексуалних мањина» изродила се у борбу против традиционалних вредности, па чак и против самог биолошког поjма «спол». Борба за дечија права постала је борба са родитељима и самом институцијом породице...

Зашто се ово дешава?

Из Светог писма знамо да је овај земаљски свет, као резултат пада наших предака, неправедан и да ће у њему у једном или другом степену владати грех до самог краја.

И ако се у светском друштву десило ублажавање морала, разлог за то било је хришћанско учење о љубави. Иако, наравно, схватамо да је изградња Царства Божијег на Земљи немогућа и да ће право Царство Божије доћи тек након другог Христовог доласка, у другом, продуховљеном свету.

Али сада лажни доброчинитељи човечанства покушавају да изграде земаљски рај. Важно  jе да желе га градити без Христа Спаситеља, а понекад и упркос Њему.

Због тога су све њихове добре намере осуђене на пропаст. Зато се сви њихови наизглед племенити циљеви изрођују у најподлија и најодвратнија дела.

Сетимо се онога што је Господ рекао: «Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити». Размислимо о томе. Сам Господ нас позива к Себи да решимо наше проблеме. Само Он има моћ да то учини у потпуности, а не фанатични активисти, добротвори медија или лицемерни политичари.

И Он каже: «без мене не можете чинити ништа». Тако се испоставља да се тамо где нема Христа, већ само људске страсти, свака добра жеља претвара у прах и гнусобу. Од које нека Господ чува све нас.

pravlife.org