Познавање оригинала и препознавање фалсификата

Човек, створен „по лику и подобију Божијем“, проводи свој живот у овоземаљском свету градећи односе, изражавајући емоције, стичући знања и искуства. За православног хришћанина главна брига његовог живота је његов сусрет и сједињење са Светим Тројичним Богом.Овај чудесни сусрет се догађасамо у Цркви, у светотајинској,литургијско-подвижничкој димензији.

Постоје многе опасности које представљају препреке у нашем односу са Богом и угрожавају наше душе и нашу веру. Такве опасности проузрокују лажни учитељи који искривљују спасоносни смисао Јеванђеља и учење наше Цркве, будући да методички тумаче Библију ван светоотачког, интерпретативног и богослужбеног контекста Цркве. Тако они себе и своје следбенике наводе на многа погрешна веровања. Под термином ”лажни учитељи” не подразумевамо само проповеднике и припаднике нецрквених групација и организација, него и оне ”вукове у овчијој кожи” (Мт 7,15) који под ”црквеном заставом”, свесно или несвесно, наносе штету и духовне повреде које заиста одвајају од истинске благодати Божије. По речима Св. Владике Николаја Жичког и Охридског лажни учитељи су:”или као слепци или као разбојници; први због слепила свога воде у пропаст и себе и друге, други због ненависти или зависти намерно заводе друге на крив пут, да им и душу и тело предаду огњу пакленоме”.

У тешким данима у којима живимо када су се на двогодишњу хистерију око корона вируса надовезалират у Украјини, страх од Трећег светског рата, претња глобалне глади и неимаштине, није нимало случајно да се у таквим временима људи питају: "Шта нам доноси будућност? Шта ће бити сутра? Какви нас догађаји чекају - да ли ће се ствари изменити набоље или ће бити још црње и горе него досад?" Неизвесност се осећа на сваком кораку. Распламсавању хистерије доприноси присуство многих лажних пророчанстава и лоших сценарија за будућност човечанства на интернету. Од астролога до ”јутјуб свештеника”, сви пророкују.Напредак информационе технологије је омогућио лакшу и бржу доступност информација, али је у исто време смањена могућност филтрирања истих. У набујалом речном кориту чиста вода је помешана са отпадним водама, а неисправни пречишћивачи. Ствар је у томе да отпад не изгледа као отпад и зато постоји могућност да будемо преварени. Познато је да фалсификат изгледа веома слично оригиналу. Ако неко направи фалсификовану новчаницу, она изгледа као оригинал.  Данас људи постају све умешнијиу томе. Производе фалсификован дијамант и он изгледа баш као оригинал. Фалсификовано злато, а изгледа баш као право злато. И фалсификовано Јеванђеље такође ће многима изгледати као оригинал. Лажни пророци су познати као фалсификатори или симулатори. У већини случајева изгледају као добри људи, а суштински их интерсује само оно што им може донети новац или моћ.Многи ће се питати: ”Како ћу се заштитити од свега тога? Како ћу знати ко је лажни пророк? Како ћу разликовати оригинално од фалсификованог?“

Када се у свакодневном говору употреби реч пророк, обично се мисли на особу која „прориче“ будућност. Међутим, овакво разумевање речи не одговара библијској дефиницији овог појма. Библијски пророци су, осим објављивања будућности, били народне вође, активни критичари власти, корупције, израиљских богаташа, као и феномена јавног разврата и идолопоклонства. Пророк и у Старом Завету и данасјесведок Божјег присуства у једном народу и његовој историји, разобличитељ зла и покварењаштва својих ближњих, онај који позива свет на покајање, а не онај који само прориче Божије казне и катастрофе у одређено време. Бог допушта невоље када се удаљимо од Њега и грешимо без покајања. Ток историје је, у великој мери, одређен нашим покајањем. Par exellance пример је књига пророка Јоне. Бог се раскајао (могло би се рећи пориче Јонино пророштво) и не дозвољава уништење града јер су се Нинивљани покајали за своје грехе. Дакле, намера истинског пророка није изазивање страха и панике, него преумљење и преображај. Он служи плану Божанске икономије за спасење човека.

Интернет пророчанства су углавном мрачна, воде ка деструкцији, депресији и анксиозности.Редови у маркетима и на бензинским пумпама, гомилање и потребних и непотребних намирница (сетимо се само јагме за тоалет папиром), повећана употреба антидепресива и алкохола, довољно осликавају какве су последице песимистичних предвиђања на свакодневницу. Није неразумно имати мало хране и осталих основних потребштина у кући за критичан тренутак, али је неразумно себично гомилање. Ако дође до рата или велике глади у време за које само Бог зна, сви ћемо бити у истој ситуацији. Све ће бити исцрпљено за неколико дана. Хоће ли тада онај који је ”напунио своје житнице” пустити другог да умре од глади на његовим вратима?! Хришћани су позвани да буду ”со земљи” (Мт 5,13) и ”светлост свету” (Мт 5,14), да све сагледавају кроз Крсто-Васкрсну призму и буду расадник оптимизма и радости. Духовна чеда старца Пајсија сведоче да су од њега увек одлазили пуни воље за животом гледајући оптимистично на будућност. Старац Кирил је увек говорио да „ко има Бога за пријатеља нема чега да се плаши“. Онај ко убија нашу наду и испуњава нас страховима није Божији човек. „Љубав изгони страх“ (1Јн 4,18), каже свети апостол Јован Богослов.

Истински проповедник Речи Божије се никада неће бавити одређивањем термина за пријатне или непријатне догађаје, а нарочито не предвиђањем дана Другог Христовог доласка. Свето Писмо јасно открива шта ће се све догодити у последњи дан, али не открива сам тренутак у који ће наступити тај дан. По речима Св. аве Јустина Поповића: ”то је остало сакривено у неиспитаним дубинама Божанског ћутања, и сачињава недокучиву тајну Божију. Она jе сакривена и од Анђела и од људи, и живи у неприступачној светлости Божијег свезнања”. На непосредно питање светих апостола о томе, Спаситељ је одговорио: ”O дану томе и часу нико незна, ни Анђели небески, до Отац мој сам”(Мт 24,36). Ову им тајну није казао ни онда када им је у времену између свог Васкрсења и Вазнесења откривао тајне Богочовечанског домостроја спасења, и говорио им о Царству Божијем. Ни великом Апостолу народа, коме је ,,по откривењу казана тајна" Јеванђеља Христовог, и то казана самим Господом Исусом, није откривена тајна о томе кога ће тренутка наступити последњи дан – дан другог доласка Христовог. Он пише Солунским хришћанима: ”А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише, јер ви сами добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи” (1Сол 5,1-2).Иако нам Сам Господ, апостоли и оци Цркве, као што смо видели, недвосмислено поручују да нико осим Оца не зна тачно време Парусије, свака већа невоља и искушење човечанства или неуобичајена појава у космосу ће бити повод за пророковање о непосредној близини краја света и века. Колико ли је ”смакова света”  свако од нас до сада преживео?! Свети Јован Златоусти упозорава да је „лажни пророк ко покушава да одреди тачно време доласка Господњег“ (ПГ 62, 481-482).

Први хришћани су са нестрпљењем очекивали поновини долазак Христов.Желећи да се он догоди што пре са посебним озарењем срца су изговарали ”Маран ата” – ”Дођи, Господе” (1Кор 16, 22; Отк 22,20). Зашто онда код савремених хришћана помен Другог Христовог доласка изазива осећај страха, зебње и непријатности? Потпуно апсурдно, али чини ми се да данашњи хришћанин изговара: ”Господе, немој још доћи!” или још горе: ”Немој уопште доћи!” Љубав према Христу је охладнела. Толико смо чврсто везани за земљу, да смо у потпуности заборавили да смо странци у овом свету и да је наша истинска отаџбина на небесима. Велики теолог са краја прошлог века, свештеник Александар Шмеман је рекао да онај који никада није осетио да не припада овом свету и који се осећа да је овде свој на своме, није истински хришћанин.Свети оци су у свом учењу о крају истицали да је будући живот удео у Нествореној Божанској слави и вечности и да ће Христос својим Другим доласком употпунити историју света. Садашњост и крај сусрећу се у личности Христа. Свако учење о крају света које игнорише црквене критеријуме за тумачење Библије у кончини  је лажно пророчанство.

У последњих неколико година учестала је појава свештенослужитеља који савремена средства комуникације користе са циљем да њихова ”поучна” слова допру до што већег броја верника. Њихова спонтаност, духовитост и дар за остваривање комуникације на антрополошкој равни, су  магнет за многе. Све ово је лепо, добро и корисно. Но, постоји и друга страна медаље. Пренебегавајући чињеницу да се у очима верних њихова лична мишљења и ставови тумаче као ставови и учење Црквепоједини ”онлајн паситири” често наносе велику штету општем духовном стању верног народа намећући им своје личне интерпретације вере и догми и упућујући веома често упитне пастрирске поуке. У жељи да задобију младе труде се да буду модерни, заборављајући да је хришћанство увек савремнео, а никада модерно! Као последица ове тежње њихови ставови су сувише либерални, секуларни и у ”духу овога света”. Недопустиво је да број прегледа, ”лајкова” и ”шерова” њихових видеа буде важнији од истине. Истински проповедници говоре истину, а не чешу људе по ушима. Као такви, они су често  неомиљени тамо где делују. Сетимо се неколико примера из библијске историје: пророк Исаија преструган тестером, Јеремија убијен камењем, Језекиљ растргнут коњима на репове, Јован Крститељ мачем посечен, Главу свих Пророка, очовечену Божанску Истину, Христа, истиномрсци су на Крсту распели. Такође, истински проповедници Речи Божије никада нису позивали да им се пружи било каква материјална подршка за вршење њихове мисије.

Тенденција присуства лажних пророка сваким даном је све већа. Једини начин да препознамо фалсификат је да добро познајемо оригинал. Читајмо неисцрпну ризницу Речи Божије – Библију увек имајући на уму да је то Књига насталу у Цркви, од Цркве и за потребе Цркве. Црква је ”ексклузивни тумач” Библије. Такође, важно је знати да у православљу нема катихизације независне од Литургије.Сетимо се да Лука и Клеопа нису препознали Христана путу за Емаус, иако им је Он успут разјаснио све што је у Писму о Њему писано. Препознали су га тек у ломљењу хлеба… (Лк 24,31).

 Презвитер Александар Чавка

Извор: Мисионар, јун 2022.