Проблематично понашање ученика на часу – пример педагошке ситуације и решења

За наставнике и васпитаче је планирање наставе посао којем вероватно посвећују највише пажње у свом раду. То је разумљив став, имајући у виду да је то примаран посао људи који подучавају друге. Често се догоди да нешто на часу или активности не иде баш по плану и да је потребно одвојити одређено време за решавање искрслих проблема.
Колико год да се наставници труде да учине свој час занимљивим, увек има ученика који не прате садржаје које наставник презентује и не учествују у испланираним активностима наставе.
Једна од педагошких ситуација се управо може односити на овакво понашање неких ученика.
Пример: Док наставник предаје лекцију један ученик се стално окреће, заговара и запиткује децу око себе, често устаје са места, прилази другим ученицима и тражи нешто од њих…
Разлози зашто се ученик овако понаша могу бити разноврсни: не разуме градиво, нема довољно способности, недовољно предзнање, тренутно има проблема у породици, проблеми са вршњацима, поремећај пажње или понашања… У зависности од узрока одређују се кораци које ће наставник и школа предузети у решавању оваквог случаја.
Први корак који наставник треба да учини је да непосредно реагује на овакво понашање обраћајући се ученику са јасно исказаним захтевом шта се од њега очекује и са јасно истакнутом поруком шта ученик у том тренутку треба да ради – дати ученику примерен задатак, узети га за свог „помагача“, променити метод рада и слична решења којима се он укључује у активности часа. Наставник је у обавези да тако поступи и због друге деце која су ометана у свом раду и која, с друге стране, могу пружити вршњачку подршку и помоћ.
Комуникација коју наставник остварује са оваквим учеником је врло битан услов успешности решавања настале проблематичне ситуације. Уколико је комуникација мање конструктивна и укључује критиковање, окривљивање, испитивање, саслушавање ученика и слично, вероватно неће доћи до побољшања понашања или ће побољшање бити краткотрајно. Бољи начин за решавање је покушај да се нађе и разуме узрок оваквог понашања, што углавном захтева предузимање следећих корака:
 Сарадња са стручном службом школе је један од важних корака решавања и углавном неопходна у оваквим ситуацијама, јер ће помоћи у налажењу узрока проблематичног понашања ученика и налажењу трајног решења. Педагог и психолог школе ће својим методама рада, у сарадњи са одељењским старешином, прикупити кључне податке о ученику (способности, интересовања, мотивација, породично окружење, социјална зрелост ученика и сл. ) и реализовати свој рад са учеником.
 У зависности од узрока и јачине проблема стручна служба ће успоставити сарадњу са родитељима и потражити помоћ од надлажних стручних инстутуција (ако је у питању АДХД, поремаћаји понашања и сличан неки проблем ). У сарадњи са наведеним институцијама школа (тимови) планира и пружа подршку ученику.
 У случају васпитне запуштености детета или смањених способности наставници (тимови школе) ће планирати васпитни рад са учеником или индивидуализоване наставне активности.
 Наставници, на чијим се часовима ученик понаша на начин који је описан у наведеној педагошкој ситуацији, највећи ефекат ће постићи ако активности васпитног или индивидуализованог рада, које су предложили тимови, разраде у својим припрема часа, како би унапред знали шта конкретно треба да раде у датој ситуацији (нпр. промене садржаја, метода рада, другачија наставна средства, зависно од ефеката).
Све активности подршке ученику планирају се и реализују у сарадњи са одељењским старешином и треба да садрже и вршњачку помоћ. Родитељи ученика се редовно информишу и укључују на основу планираних активности.

Мирсада Топаловић, психолог

zelenaucionica.com