Духовни рат
“Ово су данас “фенси“ генерације, које теже на један фин начин да себи угоде, да задобију све, а уствари - да изгубе све. Да угоде телу, а тиме да упропасте душу.
Рат са силама поднебесја је озбиљан рат који се добија, превасходно, јаком вером, вером да је Христос тај који побеђује. Са вером у силу Крста Господњег, наш некада мудри народ је говорио: бежи као ђаво од Крста! Зашто бежи? Јер у Крсту је сила распетог Христа.
Крсти се правилно, урезуј крсни знак у себе правилно, са побожношћу, са вером - нема те зле силе која ће тебе моћи да савлада, бежаће од тебе. Ето једног од ефикасних начина како се борити.
Даље, зла сила има врло перфидне методе борбе са човеком. Она тачно види душу у каквом је стању, чему је наклоњена, и ка томе тежи да је превари. Ако је неко склон стомакоугађању, шаље му укусна јела. Ако неко воли жене, шаље му да види згодне лепе жене, и да се изопачених мисли наслађује њима; ако је неко склон гневу, увек га упућује, предлаже, да прихвати помисли против својих ближњих. У гневу почиње осуђивање ближњих, мржња, а тиме се постаје роб злој сили, роб греха. А опет, има он и друге методе, код, на пример, оних који су се супротставили злој сили као јачи борци: она их не напада него пушта да се мало опусте, да мало охлади та ревност у вери, а онда са много већом насртљивошћу напада на ту душу.
Немојте се заносити, на земљи нема мира, ово је ратиште“. Тешко ратиште и бојиште, у ком, ако хоћемо спасење своје душе, морамо да се обучемо у свеоружје Божије, користећи сва средства које нам је Господ дао, а то су пост, то је молитва, то је покајање, то је свето причешће, исповест, ту су и све Свете тајне, које нам омогућавају у тој борби сигурну победу. Имамо у тим нашим свакодневним ратовима које водимо против зле силе мноштво још оруђа.
Страх Божији имајте у себи, страх који значи да смо ми будни у вршењу Божијих заповести, опрезни према падању у грех, јер грех је тај који човека наводи на зло, на усељавање зле силе у њега. Шта је грех? Грех је послушност ђаволу. Ко год греши у његовим је рукама, он га води, био он колико год хоћеш хришћанин или не. Зато молимо Бога да нам дометне вере и да нам да страха Божијег, да би Он био та кочница према греху. Да не бисмо дозволили да постанемо робови греха, који је најпогубнија сила за човека.
Потребно је да се спремате за истинску, дубинску исповест. Свако треба отворено, слободно, да без скривања, исцрпно изнесе сва своја грешна дела, речи, мисли. Тиме ће бити милошћу Божјом ослобођен од терета греха. То зли дуси не могу да поднесу, јер тако се душа отима из њихових канџи.
Поменуо бих и обавезу читања свакодневног Светога јеванђеља: сваки дан треба читати бар по једну главу. Јер, како каже Свети Лука кримски: „Јеванђеље не само да изгони, него и спречава да зла сила уђе у душу“. Свакако да треба додати томе и Псалтир, чије даноноћно читање потпуно ослобађа душу од зле силе. То каже Свети Иринеј Лионски. Затим, молитве заклињања, које по речима Светог Амвросија Оптинског сваки свештеник треба да чита када му дође поседнута особа: зли дуси не подносе заклињање, јер, једноставно, они се тим молитвама напросто узнемиравају, и напуштају душе, оне које су поседнуте.
(Блаженопочивши архимандрит Јован Јеленков - предавање на духовној трибини у организацији Храма Светог Трифуна 5. марта 2013. )
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
