Ко ће стајати пред Христом на крају времена?

Овде је трпљење светих: овде су они који држе заповести Божије и веру Исусову (Откр. 14:12). Онима који следе Христа потребно је много трпљења. Потребна је велика снага да се држе Божије заповести и остане веран Христу. Бог даје ту снагу онима који је од Њега моле.
Коме Бог даје силу? Онима који је желе. Ми немамо силу, па шта онда имамо? Имамо слободу. „Дај Богу своју намеру и прими од Њега снагу“, говоре Свети Оци.
Реци Богу своју жељу: „Господе, хоћу да Те следим; хоћу да будем с Тобом.“ И Бог ће ти дати снагу као одговор на твоју молбу; даће ти снагу да останеш веран до краја. Ако не истрајеш до краја, то значи да су твоје намере и воља биле слабе, несигурне, недовољне да би имао снагу да идеш до краја.

Блаженство оних који умиру у Господу

И чух глас с неба који ми говори: Напиши: Блажени су мртви који од сада умиру у Господу. Да, говори Дух, да се одморе од трудова својих; јер дела њихова иду за њима (Откр. 14:13).
Сви који умиру у Господу, који су верни Господу, који су сједињени с Њим из љубави према Њему, блажени су и срећни. „Да, заиста је тако“, говори Дух Свети. Јер ће сада наћи покој од својих трудова, и њихова праведна и света дела ће их пратити.
Смрт праведника је блажена. За њих је смрт одмор од труда и борбе овоземаљског живота. Али добра и света дела ће их пратити; она ће им бити заступници пред Богом да уђу у Царство Божије. Оне који су чинили добра дела пратиће њихова добра дела.
А ако смо чинили зла дела, онда ћемо, нажалост, понети са собом своју злобу, лукавство и мржњу. Једино што нећемо понети јесте новац. Али ћемо, нажалост, понети своју среброљубивост, злобу, злоћу, грамзивост и неверје.
И наша дела ће нас осудити. Зашто? Зато што нећемо имати добра дела која би нас оправдала. Тада ћемо схватити да смо остали бесплодни, и без добрих дела нећемо наћи покој у Царству Божијем.

Жетва целе земље и Суд Божији

И видех, и гле, облак бео, и на облаку седи као Син Човечији, имајући на глави круну златну, и у руци својој срп оштар. И други анђео изиђе из храма, вичући гласом великим ономе који седи на облаку: Замахни српом својим и жњи, јер дође време да се жње; јер је жетва земље зрела (Откр. 14:14–16).
Апостол Јован види нову слику: бели облак на којем је неко „као Син Човечији“. То је Христос. На глави Му је златна круна, а у рукама срп.
Други анђео излази из храма и гласно узвикује, обраћајући се Сину Човечијем: Замахни српом својим и жњи, јер је дошло време да се пожње; јер је жетва земље зрела.
Дошло је време да се сакупи жетва целе земље. Онај који седи на облаку замахну српом и поче да жање, сабирајући све к себи. Шта ће учинити са тим? Пшеницу ће сачувати, а кукољ и коров, како каже Јеванђеље, бациће у огањ неугасиви да се спали.

Прича о кукољу и Божија правда

У причи о кукољу, Христос каже да је Царство Небеско као човек који је посејао добро семе у њиву. Потом је неко други дошао и посејао кукољ. Они су порасли заједно.
Слуге су виделе то и рекле господару: „Шта је ово? Неко је посејао коров. Да га ишчупамо?“ Али господар рече да их оставе да расту заједно са пшеницом, да се не би, чупајући кукољ, ишчупала и пшеница.
Када дође време жетве, онда ће се раздвојити: пшеница ће бити сабрана у житнице, а кукољ спаљен (уп. Мт. 13:24–30).
У Откривењу се ова прича потврђује: на крају историје, Господ ће пожњети жетву, одвојити добре од злих и свакоме дати по правди.

Жетва грожђа и гнев Божији

И други анђео изиђе из храма на небу, имајући и он срп оштар. И други анђео изиђе од жртвеника, који има власт над огњем, и повика гласом великим ономе који има срп: Замахни српом својим оштрим и обери гроздове винограда земаљскога, јер су зрна његова сазрела (Откр. 14:17–18).
Анђео замахну српом и сабра виноград земље, и баци га у велико каце гнева Божијег. И каца се газила ван града, и потече крв из каце до узда коњских, на хиљаду и шест стотина стадија (Откр. 14:19–20).
Ово је слика Страшног суда, када ће све постати јасно и свако ће примити по својим делима. Човек ће наследити Царство Небеско или бити одвојен од Бога у вечну муку.
Како разликовати чуда од Бога и обману?
— Како ће људи разликовати знаке и чудеса злог од оних која чине свети?
— Најпоузданији критеријум је Црква. Црква Христова је мерило истине. Када неко показује чудо, то не значи одмах да је од Бога. И демони могу чинити чуда.
Нови Завет каже да ће се ђаво јавити као анђео светлости. Оно што нема печат Цркве, присуство Христа и дејство Духа Светога — сумњиво је.
Антихрист и његови следбеници биће против Цркве и против Христа.

Заблуде унутар Цркве

— Зар неће бити људи у Цркви који могу да нас преваре?
— Биће. Али они неће бити истински чланови Цркве. Црква није само људи — већ и учење, Предање, искуство и присуство Христа.
Кроз историју су и клирици постајали јеретици: Арије, Несторије, Евтихије. Само рукоположење није гаранција истине.
Многи долазе у „овчијем руху“, а изнутра су вукови.

Опасности лажних духовника

Данас се појављују и лажни духовници — људи који се представљају као монаси или свештеници без благодати. Не треба трчати за сваким ко се представља као „старац“ или „монах са Свете Горе“.
Истински духовници су смирени, живе у послушности Цркви и не траже славу.
Утеха и нада у последња времена
—Ко ће нас водити у последња времена?
—Бог неће оставити Цркву. Увек ће бити оних који ће остати верни. Само они који желе да буду обманути — биће обманути.
Они који искрено воле Христа и желе да Му остану верни — неће бити преварени. Бог неће дозволити да будемо искушани више него што можемо да поднесемо.
Не бојте се — нећемо бити изгубљени.

Припремила редакција Компас инфо