Вера као уздање

„А ја се у Тебе, Господе, уздах; рекох: Ти си Бог мој.“ (Пс. 30:15) За нас реч „уздати“ има унеколико архаично значење, али би савремени превод „надам се“ могао да измени смисао. За нас је „нада“, авај, прилично слаба реч, нешто типа „надам се на срећу“. Међутим, Псалмопојац се управо узда – полаже на Бога свим срцем, поверава Му свој живот. Хришћани поверавају свој живот Исусу Христу – као што говоримо на свакој Литургији: „сами себе, један другог, и сав живот свој Христу Богу предајмо“. Ми више не припадамо себи, ми припадамо Господу Исусу. Ми поверавамо наш привремени и вечни удео у Његове руке и на Њега – само на Њега – полажемо наду нашег вечног спасења.
То је вера Цркве. Међутим, то је и лична вера сваког хришћанина. Свети апостол Павле говори: „живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.“ (Гал. 2:20) Христос није само Спаситељ света и Спаситељ Цркве – он је и лично Спаситељ сваког верног. У Еванђељу од Јована Господ подвлачи тај лични однос са сваким од спасених: „Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду.“ (Јн. 10:27) Хришћанин се узда да је Христос дошао да спасе не неко апстрактно човечанство, већ конкретне људе, између осталог и њега лично. Како о томе говори апостол Павле: „Истинита је ријеч и свакога примања достојна да Христос Исус дође у свијет да спасе грјешнике од којих сам први ја.“ (1 Тим. 1:15) Ове речи апостола сваки православни хришћанин понавља, прилазећи Причешћу: „Верујем Господе и исповедам си ти ваистину Христос, Син Бога Живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја“. Син Божији је постао Човек и ради мог спасења је био распет и због мојих грехова и оправдања је васкрсао. Сва моја нада се састоји у томе што је за мене учинио нешто тако велико. Он ме не одбацује, већ ће ме увести у Царство Своје.
У „Тумачењу на посланицу Римљанима“ овако пише свети Теофан Затворник: „Веровати значи утврђивати се на Христу вером, са непоколебљивом увереношћу се ослањати на Христа, силом вере у Христа се испуњавати осећањем безбедности које има човек који стоји на гранитној стени усред кипећих таласа око њега. Зато ће верујући бити онај који чини све што је потребно, али увереност у спасење и оправдање заснива не на делима, већ на вери у Бога. Верује да Онај, Коме служи свом душом и свим срцем, по благости Својој неће допустити да погине. Да ће га спасити и оправдати.“
Истина о томе да је Христос умро за свакога од нас, ако је прихватамо озбиљно, мења целокупан наш живот. Како је рекла једна једноставна жена: „ако поверујем да је Христос умро за мене лично, ја никада више у животу не могу да слажем“.

СЕРГЕЈ Худиев

svetosavlje.org