Рана Зора

„Све је ван моје контроле“…је ужасна реченица ако је посматрате одозгоре…
А сјајна ако је посматрате одоздо…
Људи који имају јако високо мишљење о себи се никако не могу помирити да се и њима могу дестити јако ружне ствари…и да се они углавном не питају да ли и када ће се то десити…и онда су веома често анксиозни и када је све добро…јер само чекају кад ће несрећа почети…а потпуно очајни када их већ нешто задеси…јер „како тако дивне и посебне људе тако нешто ружно може да снађе…није поштено…они су навикли да све увек буде јако лепо и сасвим савршено“…
Монаси по манастирима немају ни трунчицу анксиозности…зато што верују да постоји нешто много веће од њих…и да ће све доћи на своје…ако не у овом…онда сигурно у оном другом животу…
И што би се онда секирали…
Чим нема страха од смрти нема ни анксиозности…
Чим неко није горд што би уопште и био раздражљив…
Чим је трпљење ултимативна врлина што би нешто и било тешко…
То иде до тог нивоа да сам скоро чуо потпуно фасцинантну чињеницу да у црквенословенском не можете почети реченицу са Ја…
Једноставно вам није потребна та опција…
А и кад мало боље размислим све реченице које почиње тако обично уопште не ваљају…и не воде нигде добро…
Ми остали би можда требало да потражимо неку Златну Међупозицију…
Да дамо све од себе…
Буквално из петиних жила…
Па да се онда на крају помолимо ономе у шта верујемо…
Што свако себи треба да открије…
Од Универзалних ствари у које пуно људи верује…
Преко алтернативних…
До сасвим личних ствари…
Увек се сетим моје другарице која је остала рано без родитеља и коју је одгајила и подигла бака…најдивнија особа на свету…којој се после увек молила за помоћ у важним тренуцима…када је бака већ увелико заорала небеске њиве…чврсто убеђена да је она њен лични Анђео Чувар…само сада на другом радном месту…
Па да се фокусирамо на захвалност…
А не на бескрајне прохтеве…
И посебна права…
Свесни да од нас јако пуно зависи…
Али не и све…
Што је сасвим ок…
Увек су ми били смешни људи који се секирају на годишњем одмору када им пада киша…
Човече…
Па све најважније и најлепше што се уопште и може радити на Мору се може радити и по киши…
Можда је чак и боље тако…
И више се у томе ужива…
И цени…
А опет тако опуштени могу бити само они који чврсто верују да ће се раном зором сасвим разведрити…

drvladimirdjuric.rs