
Старац је лежао у својој постељи са облогом на челу. На сточићу поред кревета је била шоља са чајем и кришком лимуна и понеки кексић и ратлук, једне од оних посластица и радости које се деле ходочасницима после дугог пута, када се обрету у манастирској гостопримници.
Грип је владао тих дана, па није заобишао ни Светог Старца, као и многе монахе у манастиру, иако је време било сунчано, али ова невоља и долази са преласком из хладног у топли временски период: ,,Неће ни нас старе да заобиђе, шта ћеш, мора да сам нешто згрешио.