Потпуно је јасно да су Kротки заиста благословени…

Kад бисмо само за тренутак постали свесни какве све проблеме немамо…или нисмо ни имали…проблеми око којих се бакћемо би просто девалвирали…
И последични пад нервозе би био бруталан…
Несрећа је у томе што ми то веома ретко радимо…
И што смо често шампиони у подразумевању повољних околности…и у очекивању привилегија…јер смо ето баш то ми у питању…
Мајстори у бахатости…
А аматери у захвалности…и у оној лепој скромности…
Додуше…понекад ће нам то отрежнење приуштити судбина…
И све се више носим мишљу да су ти Неминовни Болни Порази благотворни…и да је то нешто што се једноставно и мора десити…да бисмо могли стасати и порасти…
Али зато немам никаквих сумњи да су заиста најсрећнији они који се знају повремено уравнотежити…сами од себе…
Они који су успели навежбати захвалност…и скромност…
Они који су питоми и достојанствени спрам муке…
А који се од срца радују Малом и Обичном…
И којима је мантра „па не мож’ све имати“…
Они који су опрезни са очекивањима…и прохтевима…
И они који су наоштрили тачку јасног вида…на дубину…
И којима је форма само пречица до суштине…
И који славе праве вредности…
Они који су успели да сасеку гордост…у корену…
И који су успели да развију Kроткост…врлину важнију од свих…
И да је стално заливају у себи…
Потпуно је јасно да су Kротки заиста благословени…
Kажу и касније на небу…
Али свакако већ и у оваквим добрим недаљама…

facebook.com/drvladimirdjuric