Чуда направљена од трауме

Покушавајући да помогнем јединственој борби сваке особе, а не да стварам опште фразе и рецепте, навешћу неке опште сугестије које могу да помогну у трансформационом путовању нашег постојања.
1. Будите сумњичави према својим мислима: Научите да ставите "можда" у начин на који тумачите себе, друге, свет. Можда је то почетак да се свет види другачије.
2. Пажљиво погледајте своје патње и пронађите њихов смисао: чак и највећи ћорсокак може постати пут самооткривања. Бог кроз искушења делује у нама и позива нас да исцелимо своје ране.
3. Не тражите лака и брза решења: она једноставно не постоје. Лечење је путовање.
4. Правите мале дневне кораке. За промене је потребно време. То не значи да се не мењате сваки дан. Не слушајте мисли које вам говоре „ништа ниси урадио“. Лажу, јер желе да вас обесхрабре. Ви се мењате и радите много боље него што вам ум говори.
5. Путујте са Богом. Не идите сами на путовање трансформације. Треба вам просветљење, инспирација и неко ко ће вас држати када паднете. Јер много пута ће вас траума бацити, гурнути назад, а ментални умор ће вас разочарати. Потребна вам је Његова помоћ. Удахните Његов Божански кисеоник. Дах живота и светлости.
6. Говори чак и ваздуху. Ова реченица се приписује Светом Григорију Богослову. Важно је да научимо да говоримо и да се изражавамо. Да поделимо искуства и ситуације које боле, љуте и отежавају наше животе. Многе студије говоре да у трауми мањег обима чак и једноставан разговор са пријатељима и нашим ближњима, када се обави с љубављу и прихватањем, има терапеутске користи. Свакако да ће нам у тежим ситуацијама и озбиљним психичким повредама бити потребна помоћ науке. Али, важно је да на свом језику градимо причу о нашој души. Да изађемо из подрума неизреченог и невиђеног и да постанемо језик, речи, звук, покрет, друштво, перцепција и свест. Сваки пут када причамо причу о нашим животима, истерујемо зло из наше душе.
7. Помолите се за своју рану. Терапијска вредност говора и нарације, повезаности и односа укључује и молитву. Ако људски разговор помаже да се зацели и излечи рана, замислите колико је важно разговарати и повезати се са Богом. Јер, молитва је управо то, веза и сусрет са живом личношћу Божијом.
Благодат Христа и Духа Светога улази у нас кроз трауматске пукотине и таму претвара у светлост. Силазак из ума у простор срца разбија лажне слике о нама самима и открива нам ко смо заиста. Тада кроз Благодат схватамо да ми нисмо оно што нам је диктирала наша траума, већ нешто много дубље. Ми смо слике Бога, створења пуна Његовог даха и Светлости. Главно је да схватимо да смо нешто више и супериорније од својих рана.

о. Хараламбос Пападопулос

plibyos.blogspot.com