Поента је завршити... не победити друге

Колико год причали о Богу, то не значи да га осећамо. Неопходно је понизити се, покајати се, очистити се да би те благодат Његова бар мало дотакла. И тада ће и твоје ћутање сведочити о Његовој милости и Његовој љубави. Да, ми свештеници имамо дужност да говоримо, да охрабрујемо, да поучавамо, да опомињемо, да тешимо. Али то не значи да смо превазишли своје страсти. Дакле, свака проповед коју држимо се односи прво на нас, јер су наше уши ближе устима него ваше. Тако да се прво проповед односи на нас па онда на остале. Слушајмо и читајмо реч Божију. Не да бисмо обогатили своје знање, већ да бисмо научили како Утешитељ обитава у нашим животима. Да то научите и примените у пракси. Јер теорија није довољна ако се не преточи у праксу. Као што није довољно причати о Олимпијади да бисте постали олимпијски шампион – морате се борити, много жртвовати, тренирати, одрећи се удобности, ући на стадион игара.. а истина је да можете крварити, повредити се, пропасти. Али ако заиста не изгубите наду и наставите да се борите, изаћи ћете као победник. Јер Бог спасава не само прве, него и последње, све док не одустану, не напусте борбу, не препусте се праху и престану да гледају у небо. Поента је завршити.. не победити друге.

Архим. Павлoс Пападопулос