Живи свој живот!

Живот је диван. Наравно, сви се боре најбоље што могу.

Mи, људи, смо веома различити. Како ускладити толико карактера и сложити се! Тешко, до тачке невероватности.

Али ко се култивише духовно, чак и када се не слаже, мислим да из срца непрестано доноси љубав, светлост, доброту, и етос достојанства.

Све остало показује нешто друго, нешто нејасно, што попут мрље жигоше душу онога који говори на такав начин.

Лично ме инспиришу људи који напредују, који еволуирају и - као доказ - доносе плодове љубави.

Ако исцедите маслину, она ће произвести уље.

Ако стиснете змију, она ће пустити отров.

Неки мудар човек ми је пре неколико година дао овај савет: Живи како желиш! За шта си створен да живиш! Не живи несрећан живот какав не можеш да поднесеш, од кога ћеш полудети и на крају се разболети. Са људима који се утапају у својим лажима. И што је најважније, у генерализованој лажи њиховог живота.

Лажни брак. На делу је чист компромис. Везе су оденуле лицемерје. Комуникација само са дипломатијом. Осмеси који скривају завист. Аплауз који покрива вребајућу љубомору. Све је ово нејасан опис нашег лажног живота.

Да ли бисмо сви ми могли да пронађемо решење које ће поништити било коју нашу лаж, да живимо тако да, када се ујутро пробудимо, осетимо радост, истину, искреност, доследност, директност!

Имајте разлог за живот !!! Али не све ово у теорији. Него у пракси!

Живот значи кретање, еволуцију, напредак, промене! То су његове животворне карактеристике!

Мочвара је устајала, осећа се, сакупља комарце и клице.

Али зар живот не захтева стрпљење? Односно, да ли треба да журимо и да се мењамо са првом потешкоћом на коју наиђемо? Наравно да не!

Ако живите у простору који вам одговара, онда останите тамо и будите стрпљиви! У овом случају, решење је отићи дубље, радити на себи и остати чврсто тамо где јесте !! Попут цвета који шири корење, остајући „непокретан“ у земљи свог плода!

Али ово је управо критеријум: да цвета !!!

У супротном - ако уместо да процвета, иструне и увене - нешто пође по злу.

Стога, будите опрезни када сте стрпљиви, а стрпљење вам на крају не доноси радост коју тражите! Преиспитајте себе да бисте видели да ли своју неодлучност, одуговлачење и фобију понекад називате „стрпљењем“! Јер ово стрпљење које имате није аутентично. То је више попут компромиса и утаје кривице - одевене у прелепу реч „стрпљење“- која ће вам се, пре или касније, вратити као болест, душе и тела. Многи људи то већ кажу и признају. „Живим онако како не желим, идем на посао на силу, плачем у себи по цео дан, досадило ми је, ово није моја истина итд.“

Зашто онда нешто не промените у свом животу?

„Видећемо“, „промене нису лаке“, „шта ће други рећи?“, „нека прође ова година па ћемо видети“. А године пролазе, и ништа се не мења. А онда долазе таблете, депресија, усамљеност, лудило.

Јасно је да немамо право да кривимо никога ко ништа не мења у свом несрећном животу! На крају крајева, све је ово тако тешко, толико су тешке промене, оне искрене и истините. Човек не може лако изаћи из своје зоне комфора. Више воли оно познато што му доноси сигурност и смиреност, насупрот „застрашујућој“ непознаници која га изврће наопако. Боље се осећа у било којој од својих „кутија“, него да лети у „хаосу“ Урана, у облацима. Прва солуција је погодна. Друга, авантуристичка и испуњена је тескобом, несигурношћу и страхом.

Због тога у потпуности поштујем и разумем оне који и даље стагнирају и оклевају. Потребна је храброст, снага, надахнуће, труд и помоћ - божанска и људска - све то. Може вам донети много бола, натерати вас да ударите, паднете на под, плачете, вриштите, неко време достигнете границе лудила.

Али на крају - ако у себи имате искреност и истину - видите Светлост! Светлост!!!

Ако урадите нешто револуционарно, видећете и револуционарне резултате, неочекивана изненађења и нове дарове.

Ако притиснете папучицу гаса, ваш живот ће кренути напред.

Али ако наставите да притискате кочницу, не очекујте промене. Стагнација ће бити трајно стање ваше душе. Све по старом…

Арх Андреј Конанос