У ишчекивању Благодатног огња

Април 15, 2023 - 17:15
Април 15, 2023 - 21:41
 0  312
У ишчекивању Благодатног огња
Док сам гледао телевизијски пренос из Свете Земље, свакакве мисли су ми се преплитале по глави. У једном трену је то неко очекивање које је просто нормално, које нам такорећи "следује", јер ми смо тобож ти православни. Е, онда се у следећем трену рађа нова, шира мисао: Да, али јесмо ли и даље уз Господа, када је Он и под крстом, када је у гробу? Или само након Његовог Васкрсења? И да ли смо и тада, након свега тога уопште у стању-смели да исповедимо Христа као Једног Јединог Истинитог Бога? Јер то овај свет ни данас не прихвата и не прашта. Напротив, данас можда и мање него икада.

Сведоци смо, а на један начин и саучесници у многим животним токовима данашњице, и разне стазе и странпутице нас одвлаче са пута. Пута спасења и вечне Истине. Зато је ишчекивање благодатног огња и било са одређеном дозом страха, а тај страх буди и оно питање: Да ли ће сићи? И док се питам, сетих се песме "Најстрашнија помисао" драгог и поштованог оца Арсеније Јовановића која најбоље дочарава стање бића у том трену. (Песму ћу објавити испод овог текста). 

Само питање је такво да аутоматски намеће и одговор да је то нешто што треба да дође - са висине (јер треба да сиђе). А одакле и од Кога? Од Бога Оца, Који прославља Сина, шаљући Духа Светог, Духа Утешитеља, Духа Истине. И када знамо Ко нам то треба доћи, на саму помисао задрхти не само цело наше биће, већ сваки човек, сваки створ и цела планета. И док се та питања превиру, зазвонише црквена звона у храму Гроба Господњег; поче граја, ускликну народ, кличе свештенство, узвикују и спикери који су преносили овај догађај: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! А присутни у рукама држаше свеће које упалише благодатним огњем из руке Његове светости, јерусалимског Патријарха Теофила III.

Слава Теби Господе, слава милости и доброти Твојој! (Кличем и ја грешни)

Док се сузе сливаше низ образе, срце заигра, душа се од умиљења обрадова - а уста исповедише и изговорише: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Са свих страна света дођоше ходочасници, хаџије, да прославе Име Божије и зарадују се уз речи: СВЕТ ЈЕ ГОСПОД БОГ НАШ!

Али да поменемо и ово.
Да благодатни огањ није сишао ове године, то не би умањило чињеницу да је Господ васкрсао, или да је Он Бог.  Нипошто! У том случају, то би онда створило једну привремену тугу и бригу, барем у том трену и часу.  А она би као једну од опција нудила објашњење да смо се удаљили од Њега, и да нас можда више не препознаје као своје. А то би било баш страшно. Јер знамо, по речима Светог владике Николаја да ће (како рече) "Господ дати ако има коме." И слава Богу, давао је, а ево даје и данас.

Радујмо се, јер Господ уста из мртвих! Победи смрт, свет и свако зло у њему!

НИКО НИЈЕ ВЕЛИК КАО БОГ!

✍️Горан Маринић
     Извор: Блог Варме
ј 

* Горепоменута песма оца Арсенија Јовановића

-Најстрашнија помисао-

Најстрашнија помисао за мене јесте,
страшнија од самог пакла,
да ме, због преступа мојих, можда не волиш више.

Најболнија помисао за мене јесте,
болнија и од најљуће смрти,
да ме, због падова мојих, можда не желиш више.

Али та помисао благословена јесте
јер ми, као оштрим сечивом, срце посече
из кога онда, крви и суза, поток потече.


А кад тај поток, из срца кроз очи, потече
он спира и лечи све сумње, туге и боли,
он тада утеху јавља
да ме Бог ипак
још увек воли.

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!