Архимандрит Евсевије Меанџија : Благост људског лика

Сва лепота човечија оцртава се у благости људског лика. Могу црте нечијег лица бити грубе а да је лик људски опет мио и благ, а може човек бити природно украшен лепотом лица а да нема ни мало благости. Па где је онда тајна благости човечијег лика?

Многи би помислили да је тајна у исхрани или у његовању тела и лица, међутим врло често видимо да та “однегована лица” немају благости као што је имају лица оних који живот свој полажу за Бога и ближње одричући се и последњег залогаја зарад љубави .

Жртвовати се за ближње и састрадавати са болним, немоћним, прогнаним, старим, просјацима највеће је што човек може чинити у овом животу. Господ наш Исус Христос на Страшном суду неће нас питати да ли смо чуда чинили него да ли смо гладне нахранили, жедне напојили, болесне превили, заробљене посетили.

Чинећи та добра дела милосрђа наше лице добија небеску благост јер Господ милост иште од нас а не жртвоприношења (Мт. 9, 13) а поготово не да сами будемо жртве овосветске пролазне моде где многи троше милони евра или долара само да би лепо изгледали не марећи што су им лица огрубела од греха.

Драга браћо и сестре, благост нашег лица овиси од нашег врлинског живота и нашег учешћа у Светој тајни причешћа где примамо у своје тело и душу Јединог Благог Човекољупца Господа нашег Исуса Христа који уноси вечни мир и радост у нашу душу а наше лице чини благим и пријатним за сваког човека, па чак и на нашем болесничком кревету или на самртној постељи попут преподобног јеромонаха о. Серафима Роуза.

mitropolija.com