Да ли желиш да будеш близу Бога?

Фебруар 4, 2025 - 20:10
 0  41
Да ли желиш да будеш близу Бога?

Понекад се и у теби, ревносном хришћанину који се каје за грехе, после извесног времена угаси пламен, охлади ужарено угљевље које је твоје срце претворило у жртву паљеницу, заспи вулкан који је избио у теби. Твоја вера је кипила, а сада се хлади, и ти почињеш да се колебаш.
Променио сам се, нисам исти као што сам био. Сада немам ту жељу, не желим да водим духовни живот. Зато касним у цркву, не долазим рано, не осећам много од онога што сам раније доживео.
То је веома велика тајна, која се дешава свим људима. Мораш бити искрен, утемељен, стваран и знати да се то дешава свим хришћанима који се боре. Сви су прошли и проћи ће овим путем.
Када упознаш Христа, доживљаваш чудо и занос. Нешто касније, међутим, Христос те напушта. У ком смислу те оставља? Васпитно, односно Он жели да се потрудиш и својим трудом и борбом стекнеш ово чудо, које си напрасно доживео.
Они који се труде, они то доживљавају и знају. То је суштина духовног живота и то треба разумети јер је веома важно. Када кажем "суштина" мислим на једну главну тачку,
коју човек мора добро разумети, иначе постоји ризик да све напусти. У ствари, ово је добар и важан тренутак на твом духовном путу, а ти не осећаш да све иде добро. Мислиш да с тобом нешто није у реду, јер те савладавају слабост, досада, лењост, засићеност, умор у молитви.
Да ли желиш да будеш близу Бога? То ћеш показати сопственом борбом. Не без потешкоћа. У том тешком часу када осетиш да су те сви напустили – и што је најтрагичније, чак и Бог (да, има тренутака када осећаш да те је и Бог напустио), – у часу када осећаш да те савладавају искушења и обузима те талас отпора, конфронтације и духовног безвољности – у тај час ти је Господ најближи. Када мислиш да је Бог одсутан, Он је веома снажно присутан у твом срцу.
Ово је велика ствар, и ако ово разумеш , престаћеш да кривиш Бога. Тако се рађају свеци. Међу искушењима. Тако расту душе. У духовном животу човек мора имати велико стрпљење.
Сви Божији људи су прошли кроз ово. Инсистирај, не очајавај, не одустај.
Неки људи мисле да, пошто су отишли у цркву на Велики петак и заплакали, то значи да је то Божји додир са душом. Греше. То није додир са Богом. Ово је сентименталност. Ако је то заиста био додир Бога, онда би требало да промене свој живот.
Да, има тренутака када човек оклева. И свети апостоли су оклевали. Светитељи наше Цркве наишли су на тешкоће, други су изгубили веру и повратили је. Код трећих се душа загрејала, охладила и поново загрејала. Свачији пут је мистерија.
На крају крајева, не грешиш са задовољством, не грешиш намерно, већ се бориш. Борио си се, пао, видео своју слабост, па покушавај поново! Само Христос је савршен.
Да си се припремио за рај, Он би те узео. Бити жив – упркос свим искушењима – значи да Бог има неку врсту мудрог плана.
Моли се да се твоје срце, твој ум отвори, да видиш ове тајне, схватиш зашто кроз све ово пролазиш. И на крају ћеш разумети велику љубав Божију. Такве душе улазе у рај – које су се подвизавале, које су у рукама Божијим постале добре.

aрх. Андреј Конанос

pravlife.org

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!