Како пребродити периоде хладноће вере

”И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима. Који ВЕРОМ победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске.” (посланица Јеврејима 11, 32 – 34)

Да ли сте некад прошли кроз период губитка вере и празнине у души? Ја јесам. Не ради се о томе да сам сумњала у спасење које нам даје Господ Исус или да сам сумњала у истине Светог Писма (Библије). Али много пута су ми се дешавали периоди кад је све у вези вере и Бога постајало бледо, хладно и беживотно.

То је позната нестабилност душе са којом свако од нас повремено мора да се бори. Свети Оци кажу да су то периоди када Бог уклања благодат од нас, да би нас краткотрајно тестирао како ћемо се понашати без помоћи Његовог благодатног присуства.

Један од таквих периода је када искушавамо смрт блиске особе. Иако знамо да је та душа прешла у вечни живот, иако верујемо да ћемо се једног дана опет видети, по Христовом обећању, душа остаје празна и хладна. Потребно је живети дан за даном и носити се са тугом, која поништава све остале доживљаје у души.

По некад ми се дешавало да помислим; ”Он је отишао и можда га никад више нећу видети.” Кад се то деси, онда морам да проповедам Јеванђеље самој себи.Свако од нас некад дели Радосну Вест Јеванђеља другима, али најчешће је мора проповедати самом себи.

По некад проповедам самој себи док се возим у колима; ”Слушај сад; Господ Исус Христос је умро на крсту и у трећи дан је васкрсао из мртвих. Он је рекао – Ја сам васкрсење и живот. Који верује у мене и ако умре, живеће…..а ја ћу поново видети вољену особу на оном свету.” Ето то бих рекла себи. И трудим се да верујем у то и да стално подсећам себе на Христово обећање живота у вечности.

Моја нада је у Речи Божијој, у Његовом обећању и у Господу који ће ме спасити вечне смрти. Ја се надам да је и ваша нада у Њему.

Ми ћемо сви пролазити кроз периоде хладне вере у животу и то ко зна колико пута. Када кроз то будете пролазили, трудите се да охрабрујете себе у вери у Божија обећања. Верујте у њих, јер Бог не може да лаже и све што је икада обећао, испунио је. Трудите се да се и на силу охрабрујете у вери, све док период хладноће у души не прође и док светлост Божијег присуства поново не засветли у вашој свакодневици.

Никада не би требало да постављамо своју наду у друге људе, чак ни у периодима хладноће вере.

Не би требало да постављамо нашу наду ни у ствари.

Морамо научити како да СВУ своју наду положимо само у Бога. То је оно чему нас Бог учи у Библији, у Псалму 42, стих 11; ”Што си клонула душо моја и што си жалосна? Уздај се у Бога јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.”

Храбрење у вери ће нам дати снаге да пребродимо периоде хладноће вере у души и да наставимо даље.

pouke.org