Фармакотерапија

Две ме реченице данас посебно дојме…након завршеног читања књиге по којој данас читав свет учи модерну психијатријску фармакотерапију…

1. Ниједан лек не ради уколико се не пије…
Иако делује глупаво…скоро трећина пацијената по изласку из психијатријске ординације никада неће ни купити лекове који су им прописани…услед предрасуда…стигме и страхова…те је посао психијатра између осталог и да мотивише пацијента да узима прописану терапију…уколико нема бољег решења…
И…

2. Лек који нема нежељених дејстава нема ни позитивних…
То је једнавно тако…љутили се ми или не…с обзиром да је наш организам један толико савршени еквилибријум…да чим нешто негде чачнемо нешто друго ће се негде пореметити…те је стога права уметност прописавања лекова у ствари изабрати нежељена дејства која баш нашем пацијенту неће пуно сметати…а да с друге стране добије највећу могућу корист и бољитак…и како је поводом тога најбољи савет бити у потпуности поштен и искрен и све одмах онако како и јесте предочити пацијенту…шта нам је све тренутно од орузја против душевне патње понуђено…и како чаробни штапићи не постоје…а потом заједничким снагама здраворазумски и мудро одабрати даље лечење…уколико је оно неопходно…и најбољи могући избор…
Иако су наша сазнаја о психијатрији као науци далеко од савршеног…
Необична је предност што живимо у доба када модерна психијатрија постоји…
Kада данас толико тога знамо…
И можемо урадити…
И када имамо оволики арсенал лекова и техника…
Не могу описати колико ме то радује…
И као професионалца…
И као човека…

др В.Ђурић

drvladimirdjuric.rs