У томе што Свемогући, Свезнајући Творац васељене толико воли и љуби човека, толико се брине за њега и за његово спасење, да је Свог Једнородног Сина предао на срамоту, Крст и смрт.
Господ не брине само о човечанству у целини, већ и о сваком човеку посебно, сваког трена га држи у Својој руци, штити од видљивих и невидљивих непријатеља, упућује и кроз људе и кроз књиге и кроз животне околности.
Ако човека треба казнити да би се освестио и заштитио од веће невоље, кажњава га с милошћу, а затим га, ако човек може да прими, а да му то не нашкоди, награђује двоструко, као да жали што га је казнио.
Онај у коме се мало отворио унутрашњи вид види ово дивно промишљање Божије о човеку и у великом и у малом.
И заиста: ако је Бог ради човека принео на жртву најдраже – Сина Свог – како може да пожали било шта, јер је и сва васељена ништа пред овом Жртвом?
Не жали Господ ништа, посебно за оне, који стреме ка Њему, који се труде да испуне Његову реч, који се сакрушавају срцем због сваког учињеног греха, као због нарушавања Његове воље, због непажње према Њему, због незахвалности и нељубави према Њему.
"Онога који долази к Мени нећу истерати напоље!" Господ се радује због сваког, ко тежи ка Њему, неизмерно више него мајка због љубави свог детета.
Ето због чега не треба да се плашите будућности. С нами Бог, данас, и сутра и у векове.
Плашите се само да Га не увредите неким грехом.
Ако због немоћи паднемо у нешто рђаво – покајмо се и Господ ће нам опростити, само не треба свесно бирати зло (грех), правдати се, роптати на Бога.
Не бојте се ничега. Имајте смелости, препустите све Ваше невоље, неодумице, бојазни, вређања од демона и људи Господу, Он жели да Вас ослободи од њих и зна како то да учини кад то за Вас буде корисно.
Игуман Никон Воробјов
(из књиге ОСТАЛО НАМ ЈЕ САМО ПОКАЈАЊЕ)
