Жеђ - Митрополит Тихон (Шевкунов)

Подне. Жега. Пут је пуст.

Жена сама иде по воду – не ујутру, већ у шести час, односно у само подне, по исцрпљујућој врелини кад код кладенца нема живе душе.

Она, жена многих мужева, сама је изабрала управо ово сурово време како би се вратила кући, улажући сву снагу и носећи тешку посуду с водом. Зашто? Једноставно се уморила од презривих и злих погледа својих побожних другарица.

То се одвијало из дана у дан.

Међутим, данас ју је покрај кладенца чекао Бог.

Ко је у овој причи заправо жедан?

Обоје. И она, и Бог. Прва реч коју је Христос упутио Самарјанки је о гашењу жеђи, управо Његовој, Богочовековој. А ускоро ће рећи ученицима који су били у недоумици: „Моја храна је да творим вољу Онога Који Ме је послао.“ Управо то је тајна Јеванђеља: Бог жуди за тим да људи жуде за Њим.

Дакле, прва реч Христа приликом сусрета није разобличавање, није позив, није чак ни проповед. Молба.

Бог једном долази код тебе и Сам Себе доводи у ситуацију молиоца. Он не проваљује на твоја врата. Куца тихо, не плашећи – кроз исту ону потребу, кроз исту бол као што је твој, кроз ваш случајни сусрет. Он те моли само за пажњу како би ти дао Све. Твоји проблеми су често Његов начин да разговара с тобом. Он није Судија. Он је на земљи Уморни Путник.

Запамти то: Бог те не чека само у недељу ујутру, очешљаног и дотераног. Он долази у ужарено подне твог живота. Не да би судио, већ да би показао истину, колико год она била тешка. И како би одмах стао поред тебе на путу твог спасења.

„Имала си пет мужева и онај којег сад имаш није ти муж,“ – то је суд. Није пресуда због блуда. То је дијагноза изранављене душе. То су, један за другим, твоји покушаји да пронађеш љубав. Ко од нас није имао таквих покушаја? За некога су ово – људи. За некога каријера. Професије. Градови у које смо се селили у нади да све почнемо испочетка. Идеологије у које смо се заљубљивали и из којих смо излазили опустошени. Флаше. Екрани. Лајкови. Романи. Дијете. Активности. Достигнућа. И сваки пут је то гутљај после којег се жеђ враћала.

Христос Себе човеку открива као Спаситељ, као Месија. Он и само Он је истинити супруг људске душе. И нико у целој васељени не може да Га замени.

Али ми, исто као Самарјанка, покушавамо да се сакријемо у бесмислене богословске спорове: где је исправно клањати се – на нашој гори или на вашој? Уместо „како да живим?“ – „зашто је у различитим конфесијама различито?“ Уместо „шта ми је чинити с мојим обожаваним злом?“ – „а у овој књизи пише другачије“. Ово је стари метод – сакрити се иза општих питања.

Међутим, Христос одступа од наше верске демагогије. Он одговара безусловно и јединствено за нас и у сва времена: „Спреман сам да општим с тобом ‘у Духу и Истини’.“ Шта то значи? Све је једноставно: ради се о максималној искрености. Тачка. Нека је то чак и на прашњавом путу. Нека је и у подне које пали од жеге. Али ти ћеш бити с Богом Који се уморио од путовања по нашој земљи.

Учини подвиг: буди једноставан и нелицемеран с Њим. И Он ће те тада довести к Себи. У исту ову Цркву. У исто ово Царство Небеско. И Он ће учинити то чак и ако твој апостол буде била жена са шесторицом мужева. Да, управо она је постала први апостол за Самарјане. Бог не тражи посланике који су достојни по људским мерилима. Иначе би прошао поред рибара и цариника. Он често бира оне које бисмо се стидели и да представимо на катедри. Оне чији животи нису гламурозни. Оне који су и сами сатерани у ћошак недавно седели поред кладенца у подне.

Можда си то ти? За некога? Све може бити. И Бог од тебе не захтева да прво постанеш бољи. Он моли само гутљај – твоју пажњу и твоју апсолутну истину пред самим собом.

Учини то, па ће Он постати твој Помоћник и Спаситељ.