Није казна, већ благодат

Христос се не 'свети' прашини која јесмо, јер Он воли ову прашину – Он ју је створио, утиснуо је Свој лик у њу и дао Себе на жртву како би овај прах могао још једном у потпуности да одражава Његов Божански лик.

Понекад се дешава да ће Христ дозволити да се ваш свет сруши, али то није резултат тога што ви радите нешто погрешно. Чак и ако сте урадили нешто погрешно, то није разлог зашто се то дешава.

Нити је то знак да вас Христос и Његови свети више не воле, или да су се удаљили од вас. Христова љубав се никада не мења и Он је свуда присутан, од висине срца светитеља до дубине покајања грешника.

Понекад Христос дозвољава да се ствари догоде јер морамо поново да почнемо да обраћамо пажњу на себе и своје животе. То је начин да скренемо пажњу на чињеницу да смо дошли до тачке када ствари не могу једноставно да наставе да буду онакве какве су биле, знак да вас духовна инерција више не води у правцу којим Он жели да идете. Понекад, Он дозвољава да вам камен блокира пут, тако да морате да застанете и још једном обратите пажњу на то где сте и куда идете.

Сада сте у стању милости. Верујте ми – чак и ако се не осећате тако, ви сте слепи у погледу свог живота јер сте окружени овим густим облаком Милости. 

Будите стрпљиви, обратите пажњу и дозволите Његовој Милости да вас нахрани – када се облак подигне (а хоће), имаћете другачије и јасно разумевање свега. Знаћете у ком правцу Он жели да се крећете и мораћете да се суочите са правим искушењем: да следите Његово вођство или да се претварате да се ово никада није догодило. Молим се да имате свето лудило да се увек држите свог Спаситеља. 

blog-mullmonastery