Молитвени труд за време Часног поста

Март 30, 2022 - 21:19

0 21

Овај молитвени труд Часног поста зна сам по себи да занесе човека и да човек, молећи се Богу, идући у Цркву, палећи свеће, читајући молитве, постане затворен у неки свој свет – да о Богу не мисли, ни о другим људима. Он нешто пости, нешто се труди, нешто пребира своје грехе, какав сам, овакав сам, онакав сам... Срели сте такве људе, можда и свештенике. Када их сретнете, боље је да им не прилазите. Такав човек је уронио у неку своју греховност, и не мрда одатле. Не само који пости, него онај коме је Бог дао нешто велико, а посебно коме је узео нешто велико. Ко је остао без неког најближег. Такав зна да се „забоде“ у дно дна и да не мрда одатле, иако је пред њим Бог који му је дао то што му је узето, и који ће му вратити. У овоме животу нити добитак, нити губитак никаквога смисла немају, ако пред собом немамо Некога због кога све то радимо.

Зато су премудри оци Цркве добро урадили када су на сред поста, таман када смо кренули да се молимо и подвизавамо, утврдили изношење Крста да се сетимо због кога ми то све радимо. Нема такве себичности, ни такве умишљености, као што има у духовном животу. Умишљени су и доктори, и гуслари, и певачи, и спортисти, и полицајац који распоређује где ће ко да стане, али када кренеш Божијим путем ту те „тресне“ умшиљеност, јер си почео тобож нешто да радиш... Уколико не погледамо Господа који страда, нема нама мрдања из амбиса жалости, туге, очајања... Мислимо да наше невоље никада неће проћи.

Отац Гојко Перовић

facebook.com