Олако лепимо етикете...

Тако лако изговарамо речи: наркоман, коцкар, алкохоличар, пропалитет, копиле, распуштеник(ца), ћорав и сличне, све до тренутка када та особа није неко наш, кога волимо. Тада се сетимо да та особа поред проблема који има, ипак има и име и презиме.
И да она не треба да носи име свог проблема и животних околности у којима се можда и мимо своје воље нашла.
Зависност неретко изговарамо без речи болест па заборављамо да она то и јесте и да судимо болеснику који неретко и не прихвата да је болестан али и чије је лечење веома тешко и захтевно.
Видимо бол њихових ближњих па заборављамо да су они ти који и сами болују.
Пре него ли изговоримо "копиле" сетимо се да је то само дете. Дете које није ништа другачије од све друге деце.
Невино да невиније и чистије не може бити.
Желимо да га испрљамо том речју, а заправо само своју душу и језик њоме поганимо.
Људи који су се развели су само они који се у браку нису довољно снашли или који су са друге стране на погрешну особу наишли.
И то се догађа. Ако смо имали срећу да за животног сапутника изаберемо добру особу разумимо туђу несрећу и помолимо се да пронађу особу која ће их усрећити и волети како заслужују.
Речима "ћорав" и "сакат" и сл. ругамо се опет болести, коју ако немамо ми, не значи да неће имати наша деца, унучад.
Уосталом, какви смо људи ако се болеснику ругамо?
Какви смо ако за бездетне супружнике говоримо да су јалови, неспособни, проклети, кажњени, ако претпостављамо да је та жена сигурно у младости свашта радила и имала абортусе? И да јесте, ко смо ми да о томе говоримо?
Помолимо се када видимо да неко страда, подржимо или се једноставно склонимо, прећутимо, ако не можемо терет скинути, у лечењу помоћи и подржати, немојмо отежавати.
Људи заслужују да их ословљавамо именом и презименом, не и њиховом болешћу, проблемом, грехом, болом.
И уверена сам да ће Бога много више од тога да ли смо исправно живели занимати јесмо ли барем једну особу љубављу исправили.
Ако нас је Бог већ задржао на ногама, то није учинио да бисмо друге са висине гледали, већ да бисмо им помогли, усправили, из животног, живог блата избавили.

Богородичин венац