”Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због Мене” (Мт. 5, 11)

Мај 13, 2024 - 13:57
 0  126
”Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због Мене” (Мт. 5, 11)

Разговарајући о последњој заповести блаженстава, преподобни Макарије Велики каже: за човека је највећа радост да буде омражен Христа ради, прогнан због вере у Њега, и да трпи сваку увреду и срамоту ради Царства Божијег.

Преподобни Симеон Нови Богослов у једном свом делу поставља реторичко питање: ако је Господ постао човек нас ради и претрпео страдање и смрт ради нашег спасења, а ми се притом стидимо да се угледамо на Њега у страдању, како можемо онда царовати са Њим?!

Изненађујуће је да је прогон због вере у Христа постао разлог повећања броја Христових следбеника. Древни хришћански апологета Тертулијан је написао: „крв мученика је семе хришћанства. Зашто се то догодило? Јер многи људи, па и сами прогонитељи, видевши веру хришћанску, задивише се њеној чврстоћи и снази."

Вечни живот, живот у непрекидној заједници са Богом – то је главни подстицај који је подржавао хришћане у сваком прогону и тузи. Хришћани су одувек памтили да прогон није најгоре зло које се човеку може догодити. Упозоравајући своје ученике на могуће опасности, Спаситељ каже: „И не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тијело погубити у паклу. “ (Матеј 10:28). Дакле, свако одступање од Бога, свако одступање од јединог истинитог пута који води ка спасењу, може поништити читав животни подвиг човека и учинити га наследником не Царства вечног блаженства, већ царства вечних мука далеког од Бога.

Свети праведни Јован Кронштатски примећује: „Сада он, то јест ђаво, не гони мучењем, не погубљењима, него невером, измишљеним напретком (кретањем напред), либерализмом, просто – слободоумљем, неразборитошћу према вери и смелим порицањем вере; прекором, исмевањем, богохуљењем, клеветом или гордом непажњом и презиром. Побожни људи се сада називају фанатицима, заосталим људима са уским погледима; хришћанска вера се зове вера руље; хришћанско саосећање – слабост; милостиња - глупо расипништво; спољашња молитва – лицемерје; усхићење и радост молитве – безумље; и насупрот свему томе - широка разузданост плоти или раскалашност, задовољење свих њених безбројних пожуда, отуђење од молитве и одбацивање свих обреда у вери,  сматрају се савременим напретком, и означавају живот који није сличан ни хришћанском ни паганском, већ неком врстом животињског, ван сваке обавезе вере.”

Они који испуне девету заповест блаженстава биће благословени, не у будућем животу, него већ у тренутку када претрпе гоњење за Христа. Јер, управо у тренутку највеће напетости људских снага у залагању за истину Божију открива се пуноћа ове истине. Ако прихватамо Блаженства, онда прихватамо и Самог Христа. А то значи да је наш највиши закон и наша највиша истина морални идеал хришћанства, за који морамо бити спремни да страдамо, налазећи и у овом идеалу и у његовом исповедању пуноћу живота.

приредила: Ј.Г.

pravlife.org/ru

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!