Како треба читати текст ПОЗИВ НА ПОШТОВАЊЕ СТУДЕНАТА, ОДГОВОРНО ИЗРАЖАВАЊЕ И ИЗВЕШТАВАЊЕ

На званичним интернет страницама епархијâ дизелдорфско-немачке, црногорско приморске, захумско-херцеговачке и источноамеричке објављен је текст или, прецизније,  писмо под насловом „Позив на поштовање студената, одговорно изражавање и извештавање“. Писмо су, по следећем редоследу, потписали Митрополит немачки  Григорије, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Митрополит жички Јустин,  Митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, Архиепископ  западноамерички Максим и Епископ источноамерички Иринеј. Писмо је, готово у исто  време када је објављено на званичној интернет страници Митрополије црногорско приморске (28. фебруара 2025. године у 16,00 часова), објављено на порталу Nova.rs  (nova.rs у 16.02). Непуна 23  минута касније, писмо је објављено на порталу N1 (n1info.rs у  16.25). Писмо, из неког разлога, није објављено на званичним интернет страницама Епархије жичке и Епархије западноамеричке. 

Наведени и лако проверљиви подаци јасно указују да је писмо синхронизовано  објављено на наведеним званичним интернет страницама четири епархије Српске  Православне Цркве и порталима два медија преко којих се годинама, а посебно током  претходних месеци, води најпрљавија и до сада невиђена пропаганда против Српске  Православне Цркве и Патријарха српског Порфирија. Ова забрињавајућа сарадња и  синхронизација четири епархија Српске Цркве и два анти-црквена електронска медија  није јасна само незнавенима и неупућенима. Ипак, Свети Архијерејски Сабор јесте  надлежан да се позабави циљем сарадње неколицине епископа Српске Православне  Цркве са антицрквеним медијима на пољу антицрквене пропаганде. 

Неспорно, писмо има адресанте. Ту је лако доћи до одговора, јер су се адресанти,  истина противно црквеном реду, потписали. Није случајно и овом приликом, као и у  неким другим, намерно прекршен црквени ред. Први у овој групи потписника није  најстарији архијереј, како то налаже црквени ред. Први је онај који није најстарији, а  најстарији, који би требало да буде први, заузима треће место које му, по годинама  архијерејске службе, међу потписницима никако не припада. Први се налази на месту  које му, сходно црквеном поретку, никако не припада, али му је, из разлога који су знани  само потписницима, са одређеним циљем додељено прво место којим се ништи  литургијски и црквени поредак. 

Зашто се онај који, сходно црквеном поретку, није први и који не може бити први  налази на првом месту ваљда ће, ако не јавности, а оно Светом Архијерејском Сабору,  одговорити други, трећи, четврти, пети и шести потписник. Можда би овај поредак у  писму или беспоредак црквени боље могао да објасни селектор ове групе епископа, али  је он још увек непознат. Црквени редослед је прекршен само код првог, а следствено томе  и код трећег потписника док се други, четврти, пети и шести потписник налазе на својим  местима у овом, за неке чудно, а за неке природно селектованом тиму. 

Јавност је остала ускраћена и за право да зна по ком критеријуму је још увек  непознати селектор одабрао ових шест потписника. Зашто, на пример, међу  потписницима нема Митрополита милешевског, Епископа будимљанско-никшићког,  викарног Епископа диоклијског, викарног Епископа хумског и других епископа Српске  Православне Цркве? Још увек је непознаница да ли су селектор, аутор(и) и потписници  ово писмо љубазно понудили и другим архијерејима на потпис и какви су били њихови одговори. Или су, можда, сматрали, заједно са селектором, да су њих шесторица довољни  за остваривање пројектованог циља у Цркви. 

Даље, неспорно је да писмо нема адресата. Први, други, трећи, четврти, пети и  шести потписник, судећи по садржају текста који је објављен на епархијским интернет  страницама у Дизелдорфу, Цетињу, Требињу и Њу Рошелу код Њујорка, нису навели  адресата, па се може рећи да се ради о писму без адресата и јавне адресе. И све би то  тако можда и могло да се тако схвати да није новинарâ порталâ Nova.rs и N1.  Поражавајућа је чињеница да новинари порталâ Nova.rs и N1 знају ко је адресат док се  шесторица потписника писма не могу похвалити тим сазнањем без обзира што су се  потписали. Новинари порталâ Nova.rs и N1 су врло прецизно, за разлику од шесторице  адресаната/потписника писма, навели је „писмо упућено Патријарху српском  Порфирију” иако то писму нигде није наведено. Одакле то знају новинари, а не знају потписници?

И, док су јавности позната имена адресаната/потписника писма, уочљиво је да је  јавност остала ускраћена за име(на) аутора овог писма. Ко је стварно ово писмо? Да ли  је аутор текста први који није и не може бити први, али јесте првопотписани или је неки,  на пример, пети од потписника? Судећи по дометима и досадашњим ауторским  (не)огледањима потписника, може се тврдити да барем четворица од њих шесторице  нису кадри да саставе наведени текст, али се показало да јесу кадри да се потпишу на  крају писма. Без обзира што је у овом случају брутално ускраћено право јавности да зна  име(на) аутора писма верујем да Свети Архијерејски Сабор неће бити ускраћен за ту  важну информацију. 

Уочљиво је да од шесторице потписника писма само један, и то трећепотписани,  има канонску јурисдикцију у Србији. Трећепотписаном нису требали остали да би се  бринуо питањима која се тичу епархије која му је, одлуком Светог Архијерејског Сабора,  поверена на духовну бригу и управљање. Може бити и то да трећепотписани није у стању  да о материји која је предмет јавног писма без адресата, као ни о другим важним темама, промишља сам и без туђе помоћи. Било би природно и црквено да је помоћ и савет, ако  је то тако, потражио од епископâ који, као и он, имају канонску јурисдикцију у Србији.  Али, изгледа да нису надлежни они епископи који су исто као и он, одлуком Светог  Архијерејског Сабора, надлежни у Србији, али за трећепотписаног јесу надлежни они  који нису надлежни, а живе у Немачкој, Црној Гори, Босни и Херцеговини и источној и  западној Америци!?! Да ли то значи да у епархији трећепотписаног свако за све може  бити надлежан? 

Према сазнањима потписника ових редова, шесторица потписника су писмо упутили Патријарху српском Порфирију преко кабинета. Наравно, сваки од шесторице  потписаних епископа, па и сва шесторица заједно, имају право да се обрате Патријарху  српском у сваком тренутку и то им нико не спори. Остаје упитно због чега, када је писмо  упућено Патријарху српском у интерној црквеној процедури, шесторица потписника  нису сачекали, како би и приличило озбиљним и одговорним људима, а посебно  епископима Српске Цркве, да им Патријарх српски и одговори поштујући унутрашњу  црквену процедуру.

Потписници су, брже боље, писмо учинили јавним тако што су га доставили  искључиво електронским медијима који предњаче у најпрљавијој пропаганди против  Српске Цркве и Патријарха Порфирија. Логичан је закључак да су се потписници писма,  сваки појединачно и сви заједно, на тај начин ставили у службу против сопствене Цркве  и Патријарха српског. И то, сходно канонском реду и црквеном поретку, јесте питање за  Свети Архијерејски Сабор.

Судећи по садржају писма, шест епископа/адресаната/потписника писма се на  овај корак одлучило због текста Митрополита крушевачког Давида. Није јасно због чега се, кад су већ толико повређени, нису прво обратили Митрополиту Давиду који је писао,  потписао и објавио текст „Здухачи, манитоши и људи од вересије“. Још је нејасније због  чега су се, прескачући Митрополита Давида као аутора текста, обратили Патријарху  српском који није аутор тог текста. Може бити да су хтели да пријаве Митрополита  Давида Патријарху српском, али ипак за та питања није лично надлежан Патријарх  српски него Свети Архијерејски Синод у првој и Свети Архијерејски Сабор у другој и  последњој инстанци. 

Да је писмо остало у унутрашњој црквеној употреби онда не би било пристојно  да се чита и коментарише, али с обзиром да је писмо, вољом потписника, врло циљано и  намерно учињено јавним онда је оно подложно и јавној анализи, јер, по аутору или  ауторима и потписницима писма, „ријеч служи за споразумевање“. А да бисмо се  споразумели прво морамо да прочитамо и разумемо написане или изговорене речи. 

Судећи по садржају писма шесторице епископа, у Српској Цркви и у Србији не  постоји ниједан други проблем осим Митрополита крушевачког Давида и његовог  текста!?! Шесторица потписника нису навели ниједан други проблем, чак ни у  епархијама које су им поверене на управу. Ако је то тако, онда по песнику, нису требали  трошити дивит и хартију и потезати толики електронски пут, преко Nova.rs и N1, да би  се то питање решило. Могло је то и лакше, и другачије и, наравно, црквеније. Али, није!

Приметно је да се на текст Митрополита Давида није жалио нико осим Nova.rs и  N1, а онда су се прикључили потписници писма како би се стекао утисак да има некога  од ожалошћених и опечаљених кад већ нема никога. Шесторица потписника писма  признају право свакоме да се „бори за оно у шта верује да је истинито“ и да се „бори тако  као да његово деловање може утицати на ток догађаја, макар можда не буде тако, али  увек ношен правилом да не објављује или не изговара ништа што би могло потакнути на  мржњу“. Зашто то право признају свакоме осим Митрополиту Давиду? Зашто су својим  писмо јавност, преко Nova.rs и N1, „потакнули на мржњу“ према њиховом брату – Митрополиту Давиду? И, зашто не виде толику мржњу и пропаганду против Српске  Цркве и Патријарха српског којом се контаминира јавност у Србији горе него 1945.  године? 

У име ког свог права сваки од шесторице појединачно и сва шесторица  потписника писма заједно поричу право Митрополиту Давиду на став и мишљење? У  име ког јеванђелског начела или општег цивилизацијског принципа шесторица  потписника имају право да Митрополиту Давиду подмећу речи које није изговорио и  тумачењем стварају виртуелну стварност како би се, преко епархијских сајтова и Nova.rs  и N1, обрачунали са сопственом Црквом и Патријархом српским? На крају, одакле тај  несмир и одакле тај немир који епископима/потписницима писма не дозвољава да ову  тему расправе на заседању Светог Архијерејског Сабора? Од када су то Nova.rs и N1 постали за њих важнији од Светог Архијерејског Сабора?

Пише аутор или са коаутором да „не смемо дозволити да таква реторика узме маха  у нашем народу и Цркви“. И шта би, по мишљењу шесторице потписника писма,  Патријарх Порфирије требало да предузме после њиховог писма према Митрополиту  Давиду, а да то буде у складу са Свештеним канонима Православне Цркве и Уставом  Српске Православне Цркве? Ово писмо, на жалост, није писано Патријарху српском него  против Патријарха српског, а повод је фалсификовани и неистинито приказани текст  Митрополита Давида. И то треба јавно рећи! 

Да ли шесторица потписника писма сматрају да су паметнији и одговорнији од  осталих 50 епископа Српске Православне Цркве? Или, да ли сматрају да сви остали,  осим њих, спавају дубоким сном, па су они самопозвани да их буде јавним прозивањем и деловањем против сопствене Цркве преко Nova.rs и N1? Од када се то преко Nova.rs и  N1, а не преко Светог Архијерејског Синода и Светог Архијерејског Сабора, захтева да се „напослетку преиспита уређивачка политика званичне интернет странице Српске  Православне Цркве“? 

Није ово писмо као и свако друго. Овде се ради о групашењу које је забрањено  18. каноном IV Васељенског сабора. И према томе се тако треба и поставити. Ово је, да  цитирам писмо, „срамотни печат на Телу Цркве“.

Сунчаник инфо