Лепо је бити жив

Страдају људи сувише од "премотавања" прошлости и слутњи о будућности, не увиђају сву лепоту садашњости.

Јуни 20, 2024 - 10:13
Јуни 20, 2024 - 12:04
 0  28
Лепо је бити жив

Страдају људи сувише од "премотавања" прошлости и слутњи о будућности, не увиђају сву лепоту садашњости.

Леп је дан, уживај, пусти.

Причај са драгим људима, изгрли их, цени што су уз тебе и ти уз њих.

Ради, уживај у самом раду, не због награде па чак ни због плодова рада - здраво се умори захвалан што управљаш својим телом, јасније га осећаш, напрежеш мишић, утичеш на околину, служиш другима.

Како је живот диван у својој једноставности и како је залудно чинити га сложенијим него што јесте! Човек својим страховима ствара лавиринте у својој глави и срцу, тама и чудовишта се стварају пред његовим видиком, но у ствари све је то играрија ума, демонска обмана, заборављање Бога. Не бој се, но веруј - вели Христос. Не бојмо се, но живимо. Сада, овде, живимо са оним што заиста имамо и чинимо оно што заиста можемо.

Не вреди сувише далеко гледати у будућност, што Господ каже - "доста је сваком дану зла свога".

Не вреди једити се сувише због прошлости. Ако нас она кочи и вуче натраг, ту је исповест, покајање, можда и добри психолози; ту је одговорност да морамо да идемо даље, због Божијих дарова, због оних које волимо и који нас воле, па и због здраве љубави према себи. Ту је нада да ће све бити добро, ако не овде и истог трена, онда у Царству небеском. Но тајна је непрегледна, света, да то Царство небеско, то вечно трајуће "сада" може и сад да се окуси.

Лепа је то слобода, велик дар, бити слободан и од уза времена, од прошлих и будућих нас, и слобода да волимо, волимо и волимо, знајући да нам то нико не може одузети, нико опоганити, нико чак ни повредити јер не волимо да би нас волели, волимо слободни од сваког интереса и рачунице.

Лепо је бити жив, лепо је знати да можемо уз Бога остати увек живи. Лепо је чак и своја страдања прихватити јер знамо да су она значајан део живота и нас самих. Страдања су као тамне сенке на слици, преко потребе да истакну значај светлости; као вредне лекције или просто подсетници о потреби љубави, сведоци наше истрајности, голготе нашег васкрсења. Не страдајмо, онда, од наших илузија, нека нам очи не буду велике у страху, радије живимо оно што нам је дато и умножимо све оно што можемо, нека се сваки откуцај срца рачуна.

Данас сам слушао себе како дишем и обрадовано кликнуо: велик си, Боже! Хвала ти! Колико замаха плућима, хране која ми се претаче у крв, лепоте којом ми храниш очи, топлине драгих људи, све си предивно створио!

Сада се рачуна и сада ћу се потрудити да заиста живим и будем Твој човек, јер то не бих да одлажем.

Марко Радаковић

Инстаграм налог Званични блог аутора

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!