Три стабла

Најзад, треће стабло, високо и стамено, рече: "Желим да узрастем толикода постанем највише дрво у шуми. Кад ме људи буду гледали на врху брда, мислиће на Небо и на Бога, а ја ћу им бити као мост између земље и Неба. Желим да будем најзначајније дрво свих времена, због блискости са Богом и човеком. Желим и да део мог назначења људи носе увек са собом, да ме се увек сећају, да Живот у мени буде победилац над временом и смрћу..."
Након неколико година молитава да им снови постану стварност, три стабла су дочекала и групу дрвосеча, који су ту дошли са намером да их посеку. Један од дрвосеча приђе првом стаблу и рече: "Ово је стабло јако и веома лепо, могао бих га продати дрводељи". Он поче да га сече, а стабло беше срећно, знајући да ће дрводеља умети да од њега направи ковчег за благо и да ће његови снови тако бити остварени. 

Стојећи под другим стаблом, други дрвосеча рече: "Ово стабло је изузетно снажно; продаћу га бродоградилишту". Друго стабло се обрадова, верујући да је, на тај начин, на путу да постане велики и моћан брод. 

Kада трећи дрвосеча дође до трећег стабла, оно беше веома уплашено, знајући да, ако га посеку, његови се снови неће остварити. Посматрајући га неколико тренутака, дрвосеча рече: "Мени, заправо, не треба од стабла ништа посебно, па ћу узети ово". И он посече треће стабло.
Међутим, када прво стабло доспе код дрводеље, од њега направише јасле за храњење стоке. Ставише га у шталу и напунише сеном. То није било оно што је прво стабло сањало и желело...
Друго стабло је искориштено за израду малог рибарског брода. Тиме су завршени његови снови о моћном броду, који превози краљеве и цареве... 

Треће стабло је исечено у велике комаде и остављено да лежи у мраку...
Године су пролазиле, а три стабла су напустила своје снове и молитве...
Једнога дана, човек и жена дошли су до стаје. Она се породи и стави Дете у јасле, направљене од првог дрвета. Човек је желео да за Дете направи колевку од дрвета, али су, у тој ситуацији, и јасле послужиле. Од лепоте тек рођеног Детета, јасле су сијале несвакидашњом светлошћу, а стабло је, гледајући ту лепоту и радост, осетило пуноћу и важност овог догађаја, осећајући да у себи заиста чува непроценљиво благо, највеће Благо свих времена... 

Много година касније, група људи ушла је у рибарски бродић, направљен од другог дрвета. Један од њих беше уморан, па оде да отпочине. Док су пловили, подиже се велика олуја на мору, бродић прекрише таласи, а стабло увиде да није довољно снажно да заштити људе. Уплашени, људи пробудише Човека на починку - свога Учитеља, видећи у Њему спас. Он устаде, запрети ветровима и мору, па настаде тишина велика. Тада друго стабло увиде да носи Цара над Царевима...

Напослетку, неко дође и узе и треће стабло. Ношено је улицама Града, док су се гомиле људи ругале Човеку који га је носио. На крају тог пута, Он беше прикован за то дрво и подигнут увис, да умре на врху брда. Када освану недеља, стабло увиде да је довољно снажно да стоји на брду и да буде уз Самога Бога, Христа Распетог, Који тога дана васкрсе и дарова Живот вечни свима који у Њега повероваше. Ово Часно Дрво - Крст Господњи постаде мост између земље и Неба, одакле Живот постаде победилац времена и смрти...

saborna-crkva.com