Јачи сте од ваших рана

Крст Христов је, уистину, врло сложена тајна. Хришћанин не може, а да не страда у овом свету. Већ само сагледавање духа који царује у световним животу причињава хришћанину велико страдање. Свет живи у складу са циљем који је потпуно различит од циља Христовог. И ми морамо да живимо у овом свету, да бисмо, ипак, на неки начин савршавали наш хришћански пут, који се много више даје у општежићу, него у пустињи. Када научимо да живимо са другим човеком, научићемо да живимо и са милионима њему сличних људи. Благодат нас учи овоме. И то, како је говорио старац Силуан, морамо да чувамо до краја живота, а тада ће нам бити даровано спасење.

Уобичајено питање које добијам  је:“ Оче, осећам тескобу и тужан сам. Дај ми савет.“ У почетку сам веровао да су ствари једноставне и да кроз мој савет могу да успоставе стабилност и да промене хроничне животне ситуације. 

Туга и стрес нису изненада дошли у ваш живот. Њихови корени и узроци су дубоки,  а ви сте све учинили да их затрпате. Сада сте одрасли и можете да уклоните сенке из свог менталног подрума без страха од њих.

Како зараста рана? Тако што јој дајемо смисао у светлости. Нека ваша траума постане ваш однос са Христом. Говорите Му о томе, замолите Господа за помоћ да се просветлите, ојачате и саберете се. Јачи сте од ваше ране.

Дакле, поента није у томе да вам дам још један савет. Не треба вам друга мисао, додатна калкулација у вашем уму. Знате одговор и сами. Не треба да се стресирате а ипак то радите јер, то је оно научено што примењујете данас. Не недостаје вам знања, менталне издржљивости, навикли сте на овакав живот. Потребна је одлука да променимо начин живота. Моје искуство ме научило да су потребне две ствари - наша ментална спремност али и да нас додирне Божија благодат. Да ли је то могуће? Да.Често.Баш често.

(7-8. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи налази; и који куца, отвориће му се.)

Свети Пајсије је говорио: „Ако не молимо Бога за помоћ, поломићемо се. Докле год тражимо помоћ Божију, Христос нас веже конопцем за себе и држи нас. Ветар дува ту и тамо, али ми смо везани за Њега и нисмо угрожени. Када човек не разуме да је Христос тај који га држи, он одвезује конопац,  ветрови мучки дувају са свих страна, а човек пати.

 о. Ливиос

plibyos.blogspot.com