Време преумљења и исцељења духовног вида
Велики пост није време у коме мењамо своје понашање пред другима, нити период у којем покушавамо да Богу докажемо своју исправност. Пост је време преумљења, време исцељења духовног вида. Пост нас не позива да постанемо морално „бољи“ у спољашњем смислу, већ да променимо начин на који гледамо себе и друге, да очистимо унутрашње око срца, како бисмо препознали да је Царство Божије већ близу и да обитава у нама.
Када постимо не кажњавамо тело, већ слабимо силу страсти које помрачују ум. Када се молимо, не обавештавамо Бога о својим потребама, већ сабирамо расејани ум у срце, где благодат крштења већ дејствује. Када праштамо, не испуњавамо формалну дужност, већ рушимо зидове које је наша себичност подигла око нас и отварамо у срцу простор за друге. Без унутрашњег помирења са Богом, ниједно спољашње праштање не може бити потпуно.
Велики пост је позив да се вратимо себи у дубљем смислу, да сиђемо у срце и тамо сусретнемо Христа. То је време у којем престајемо да живимо из страха, из самозаштите и непрестане потребе за потврдом, и почињемо да живимо из поверења и благодарности. Када се промени диоптрија кроз коју гледамо, мења се и живот. Иста стварност, али другачији фокус. Мање ослањања на себе, више ослањања на Бога. Мање осуђивања, више милосрђа и праштања.
Истински подвиг поста није спољашња промена понашања, већ преображај срца. Када се срце очисти, врлина долази као природни плод, а не као наметнути напор. Тада пост постаје пут ка слободи, ка заједници са Богом и ближњима, ка радосном и трезвеном животу у Христу.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
