Архимандрит Павел (Пападопулос) - “Радујте се свагда”

Апостол Павле у својој првој посланици Солуњанима каже: „Радујте се свагда. Молите се без престанка. На свему захваљујте, јер је ово о вама воља Божија у Христу Исусу“ (1. Солуњанима 16-18). То је оно што Господ жели од нас – да живимо овако: радосно, уз молитву и захвалност свима. И из једног долази друго. Све је међусобно повезано: радост, молитва, благодарење.

Да ли вас грде? Узвратите осмехом. Гледају вас попреко? Ви их гледајте љубазно. Снашла су вас искушења? Клекните смерно пред иконама и предајте се вољи Божијој...

Не иде све како желите? Захвалите се за добре ствари. На крају крајева, ми то тако ретко ценимо!

Не урањајте у искуства, не удубљујте се у негативности, не задржавајте се на грешкама, већ покушајте да извучете корист од њих, извуците потребне закључке и исправите ситуацију.

При томе, не треба мислити да смо ми хришћани некакви сањари који лебде у облацима. Нимало. Ми смо оптимистични реалисти. Хришћанин гледа на живот веома трезвено – али се нада у Бога.

На крају крајева, ми не очекујемо да ћемо вечно живети на овој земљи – дакле, не задржавајмо се на тузи, кукавичлуку, себичности, издаји и другим невољама.

Радујмо се, јер је иза таме, која тако плаши савремени свет и спречава нас да уживамо у животу, Сунце истине и Светлост вечног живота.

И немогуће је не осмехнути се, немогуће је лишити срце радости када усред једноличне свакодневице осетиш Христа.

Без Бога живот постаје неподношљив. Без Христа је све тешко и без радости, ништа не надахњује и не смирује.

Без Бога нема смисла. Чак и ако се човеку понекад чини да је срећан, овај осећај не траје дуго, јер је живот пун брига, анксиозности, депресије и туге. Међутим, све се мења када Господ осветли ваш живот својим осмехом – као Пријатељ, Брат, Спаситељ и Избавитељ. Бог ти се осмехује – може ли ишта бити лепше и радосније?

Бог нам се осмехује у сунчевој светлости, сјају месеца, погледу вашег детета, борама ваше баке, мирису мамине посластице, топлини грубих очинских руку, мелодији уличног оркестра, нежном осмеху вољене девојке или најбоље другарице, у лепоти дивљег цвета, звуцима шуме или, обрнуто, великог града, у моштима светаца, иконописаца, црквеним тајнама, сузама захвалности пред Чашом.

И ти одговори Богу осмехом!

pravmir.ru