"Примићу чашу Господњу"

Ми певамо: 
„Примићу чашу Господњу“; 
та чаша је прихватање мучеништва које се за нас састоји у мучној борби са страстима; ми стојимо на том путу; добро ратујте да бисте се удостојили одговарајућих венаца
Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао (Пс. 115, 3)? 
Шта ако не да [запевам] Давидову песму са истинском решеношћу за оно што се пева у њој. 
"Чашу спасења примићу и име Господње призваћу" (Пс. 115, 4). 
Чаша је прихватање мучеништва. Ипак, наше мучеништво није у проливању крви, него у унутрашњој добросавесној борби. 
Она се састоји у одбијању да преклонимо колена пред Ваалом, 
тј. да се не предајемо телесној похоти, да савлађујемо све што се видљиво и невидљиво наводи на нас, тј. искушења, буру помисли, ватру похоте и жеља, тешкоћу лишавања, невоља и понижења. 
Ето добрих мученика. 
Ето војника Христових. 
Ето подвижника и отимача Царства небеског. 
Радујте се, будите благодушни, храбрите се, добро ходите, узлазите из силе у силу, пењите се на сами врх врлина и лебдите у високим зрењима. 
И у реченом пребивајте непрестано, све док не дође крај живота и преведе вас ка весељу и радовању које вам је припремљено од постања света. 
Блажен је и преблагословен онај ко слуша речено и приводи га у дело, додајући огањ на огањ у своме срцу и запаљујући у себи пламен Божанствене љубави који досеже до небеса. 
Међутим, кукаван је онај ко затвара своје уши, ко воли сујету и тражи брзопролазне телесне насладе. 
Нека нико не тражи само своје, 
већ нека гледа оно што је ближњег, сматрајући га сопственим, будући да смо удови једни другима, чиме радујемо Господа, а себе чинимо бољим и савршенијим.

Свети Теодор Студит

youtube.com