Свети Јован Златоусти - О ЦРКВИ

Име Цркве је име не поделе него уједињења и слоге. 
Црква подвојене сабира у једно, пошто име Цркве јесте име слоге и једнодушности… 
Црква је установљена не зато да се они који се сабирају у њој деле међусобом, већ да се подвојени сједине. Црква не зна за разлику између господара и роба; она разликује и једног и другог по врлини.
Христос је глава Цркве, а ми тело. Између главе и тела може ли бити икаквог растојања? 
Он је Темељ, ми грађевина; 
Он је Чокот, ми лозе; 
Он је Женик, ми невеста; 
Он је Пастир, ми овце; 
Он је Пут, ми путници; 
ми смо храм, Он Обитавалац; 
Он је Првенац, ми браћа; 
Он је Наследник, ми сунаследници; 
Он је Живот, ми они који живе; 
Он је Васкрсење, ми они који васкрсавају; 
Он је Светлост, ми они који се просветљују. 
Све то означава јединство, и не допушта никакву поделу, чак ни најмању поделу, јер ко се мало одвоји, тај ће се потом одвојити и много. Тако тело, задобије ли и малу рану од мача, квари се; грађевина, распукне ли се макар малко, сруши се; лоза, одломивши се макар мало од чокота, постаје неродна. На тај начин, то мало већ је не мало него скоро све. Зато, када погрешимо ма у чему малом, или осетимо лењост, немојмо превиђати то мало, јер не обратимо ли пажњу на њега, оно ће убрзо постати велико. Тако и хаљина, почне ли се цепати, а ми је не закрпимо, она ће се сва подерати; исто и кров, падне ли с њега неколико црепова, и тако буде остављен, разрушиће се цела кућа. Стога, имајући то пред очима, будимо увек будни према малим гресима, да не бисмо упали у велике.
Као што тело и глава сачињавају једнога човека, тако су једно Црква и Христос. 
Као што наше тело јесте нешто једно, иако се састоји из многих делова, тако и у Цркви сви ми сачињавамо нешто једно. Иако се Црква састоји из многих чланова, но ти многа су једно тело. 
Један Дух саставио је из нас једно тело и препородио нас, јер није једним Духом крштен један, a другим други. И није само Дух који нас је крстио један, него и оно у шта нас је крстио, тојест ради чега нас је крстио, јесте једно, пошто смо се ми крстили не зато да сачињавамо разна тела, него да сви ми тачно сачињавамо једно тело један према другоме, тојест крстили смо се ради тога, да сви будемо једно тело.
До оваплоћења Бога Логоса, небеско и земаљско били су одвојени једно од другог и нису имали једну главу. Али оваплоћењем Господа Христа Бог постави једну главу за све, за анђеле и људе, тојест даде једно врховно начело и анђелима и људима: једнима Христа по телу, а другима – Бога Логоса. Као када би неко рекао за кућу да је у њој нешто труло а нешто јако, па би обновио кућу, тојест учврстио је појачавши јој темељ; тако и овде све је подвео под једну главу. Тада је једино и могуће сједињење, тада ће једино и бити савршен савез, када све, имајући неку неопходну свезу горе, буде подведено под једну главу.
/.../
Какво је богатство славе тајне ове!
Христос нека буде за вас све и сва: и вредност, и род, и у свима вама Он. 
Јер сви ви постадосте један Христос, пошто сте тело Његово - πάντες Χριστὁς εἴς εγενεσϑε, σῶμα αὒτοὖ ὂντες; – Црква је место Анђела, место Арханђела, царство Божије, само небо.
Зашто врата паклена нису одолела Цркви? 
Зато што Христос свагда борави с нама. 
Када он не би био с нама, онда Црква не би однела победу.

youtube.com