Уништавање природе је порицање самог Бога

Цела творевина јеца у болу, пуца и умире.

Када ћемо коначно престати да убијамо сам живот?

Када ћемо коначно престати да бацамо Божје дарове?

Свако уништавање  природе, животиња и планете је порицање самог Бога.

И уместо да непрестано тражимо грехе - да ли смо појели кап уља више, погледајмо како смо са радошћу и захвалношћу направили планету коју нам је Бог дао да живимо.

У ранама природе манифестује тама наше слободе.

Све за нас, све за нашу забаву, за наш укус и задовољство. Узурпирање свега док се добро проводимо. А сада је пред нама пакао који нам прети ништавилом и уништењем.

Неки ме питају да ли су заиста постојали Адам и Ева, да ли је дошло до пада првобитног дела?

Шта видите? Шта схватате?

Осврните се на планету која крвари и умире и добићете одговор.

Погледајте где је наша себичност довела свет, Божји драгуљ.

Видите како смо сакрили лепоте Божије димом наших страсти.

Оно што имамо унутра, ширимо око себе.

Свет је наш одраз.

Пре него што се небо помрачило од пожара, помрачила су нам се срца.

-о.Ливиос

facebook.com/p.libyos