О. Андреј Ткачов: Само Бог ништа не пита

Па добро, не могу баш сви да буду хероји… Али кукавичлук остаје кукавичлук, и ако после треба дуго да се живи, онда треба некако живети са кукавичлуком. А то је горе од клетве за Каина. Иди, треси се и стиди се самог себе. Боље је умрети.

Међутим, будимо искрени, нису криве кукавице. Не само кукавице. Цео наш живот последњих деценија изграђен је на срамно-разблудним темељима тежње за непрестаним уживањем. И одједном: ЈА! – из кафића под рафале? Контрастније од било ког хладног туша! И ту су се наши (од нас раслабљени) млади људи престравили.

У овој земљи нико и нигде није гласно назвао смисао живота. Све се сводило на новац, каријеру и уживање. На крају смо добили то што смо добили. А баш данас је неопходно потпуно променити информативну политику земље. Потпуно! Ови срамни полу-педери и полу-кловнови код читавог народа треба да изазову нагон за повраћањем, плус захтев да се дневни ред промени у умерено спартански.

Погледајте Чечене и Дагестанце. Код њих је све у реду. Потребно је – идемо! Стигао позив – сабрали смо се. Као што мушкарци и треба да раде.

Такви су били и Руси. И сад морају бити такви.

Можете се ви смејати метафизици и другим узвишеним темама. Али ако се не реши питање „зашто живети“, онда ће човек бити самољубиво и ништавно ђубре. И не можеш с њим ништа учинити. Неће бити добар ни за шта. Само ће се хистерично смејати и хистерично плакати из било ког разлога, а ни радити, ни градити, ни рађати, ни умрети…. неће моћи.

Људи питају: а где је Црква?

Црква пита: а где су људи?

И само Бог ништа не пита, јер Он све зна. Али тада, кад Он учини оно што зна, не постављајте питања: Због чега? и Зашто?

patmos.rs