Бог нам се обраћа сваки дан

Бог нам говори сваки дан. Стално шаље своје поруке. Како? На много различитих и понекад парадоксалних начина. Понекад у уму, као мисао или расуђивање. Понекад кроз наше тело. Болест или искушење су порука промене. Али то може бити и преко особе, пријатеља или обичног пролазника, на заједничким и познатим местима, где радимо и живимо.  Повремено се то дешава када идемо негде да нешто купимо, да попијемо и поједемо. И онда нешто чујемо, видимо, кажу нам, и добијемо одговоре на питања која нас муче. Нико не зна где, када и како ће Бог послати своју поруку и дати одговоре на питања која нас муче.

Велико је питање, међутим, зашто док Бог говори и комуницира са нама, ми то не схватамо? Зашто не примамо Божје поруке? Наше постојање је стално заузето многим другим стварима и зато ми не схватамо да нам Бог шаље поруке. Замислите да зовете неког телефоном а је он стално заузет.

У чему је тајна примања Божјих порука? У тишини. Оставите телефон на чекању. Молитвом, а посебно срдачном умном молитвом, изговарајући жељу „Господе Исусе Христе помилуј ме“, смирујемо свој ум и заслађујемо своје срце. Прекидамо овај стални кратки спој између ума и срца, ово поистовећивање себе са оним што мислимо или осећамо.

Ако напустимо ум, схватићемо да нисмо оно што мислимо, него нешто много дубље. Схватићемо да нам Бог непрестано говори, шаље знаке и  поруке. Сакупимо своје дифузно ја према свом центру, у нама. Хајде да га отелотворимо. Ослободите се фантазија и гордости. Пребивајте у садашњости   свог живота.

Нека нам чула буду отворена, будимо духовно будни тако да све буде узрок захвалности, искушења и откривења Божијег. Бог се открива у једноставном и свакодневном. На дневном пољу наше свакодневне борбе. Он је ту, све док смо спремни да га видимо и упознамо.

Отац Хараламбос Ливиос Пападопулос

orthodoxia.online