Не анализирајте срећу, већ је живите...

Питаш ме како да постанеш срећан, а ја видим страх, стрепњу, агонију у речима, у очима, у твом телу.

Али, срећа није циљ, није стање ума, анализе и ментална објашњења.

То је живот.

Могу ти хиљаду пута рећи "волим те" и учинити супротно од онога што значи права љубав, стварна а не манипулативна.

Могу рећи да „верујем“ у Бога, а да ипак живим без Бога.

Није довољно нешто рећи или помислити, већ то треба живети, допустити себи да то осетимо.

Не анализирајте радост, већ је живите.

Срећа је резултат начина живота, а не мисао.

Ви се не проглашавате срећним, ви изгледате срећно.

У ствари, требало би да се плашите оних који рекламирају своју срећу.

Све што постане циљ, опсесија и стрес, губи своју суштину и лепоту.

Ако у просторији од десет или двадесет људи кажемо да се морамо смирити за минут, уверавам вас да се нико неће смирити. Помислићемо да то морамо да урадимо, скенираћемо се да ли јесмо, а притом ћемо погледати на сатове да видимо да ли је прошао минут који смо имали. Ако кажете - морам да спавам за пет минута, то се неће десити. Ако заборавите да сте легли да спавате, пробудићете се ујутру након дубоког сна.

Дакле, ако желите да пронађете срећу, почните са свешћу да не морате да је тражите, већ да је остварите. Не треба да размишљате о томе, већ да живите.

Зато крените малим, свакодневним, спорим корацима ка њој. Промените оно што можете да промените данас, издржите и десиће се. Али, учините то. Не одлажите за сутра оно што се данас дешава. Прихватите оно што још не можете и замислите да ће се сутра, прекосутра, милошћу Божијом, догодити оно што још нисте постигли.

Живите близу својих стварних потреба, научите да слушате своју душу, своје тело. Слушајте себе, а не гласове других у себи. Научите да препознате сопствени глас, сопствене потребе. Молите се, повежите се, вежбајте, дођите у контакт са својим телом, отворите се Божијој творевини, окупите све у себи. Научите своје лекције, оне које Бог даје, јер су потребне вашем постојању. Морате их научити да бисте се духовно развијали у Христу.

Изговарајте фразе које ослобађају трауме и блокаде, као што су - могу, заслужујем, желим, дозвољавам, верујем. „Христе, иако се бојим и осећам кривицу, дозвољавам Ти и верујем да ме можеш исцелити. Иако се плашим промена које морам да направим, заслужујем, могу и желим да будем срећан“.

И приметићеш нешто веома важно - нико није постао срећан након што је прво решио све своје проблеме. Крећемо на путовање у радост не зато што је све савршено, већ да бисмо то достигли...

о. Х. Пападопулос

plibyos.blogspot.com