Молитва Мајци тишине

Радуј се Богородице моја, Ти која чујеш молитве оних који ћуте. Оних сломљених, који немају речи да изговоре али Ти чујеш њихов вапај.

Колико пута сам стајао пред Њеном иконом и упаљеном свећом и нисам имао апсолутно ништа да јој кажем. Празнина, ништа, само очи, сузе..

Са мојих сувих усана није изашла ни реч. Ниједна реч из мог узнемиреног ума. Бол ме блокирао, замрзао у најтежој зими мог срца. Тишина, празан поглед, парализовано срце.

Када те боли, не говориш, ћутиш и твоји крици се не чују.

Осетио сам како усне пулсирају без говора. Чуо промукле гласове без изговорене речи. Цео човек сведен само на очи, цело тело у плачу, гласу без звука. Тишина, тело у стању молитве, у стању чекања...

Колико сам се пута молио у овој апсолутној тишини на хладним подовима усамљености у суморним ноћима. Сам са иконом Дјеве Марије, загрљај, миловање Мајке, топли загрљај и шапат „пссст… све ће бити добро“.

Ово је Богородица која слуша молитве тихих, која, и док не проговорите зна шта вам је на уму, која без објашњења зна шта осећате и разуме вас.

Молио сам се овој Мајци тишине данас, молили смо се сви, чак и они који нису ушли у цркву. Слушала је наше ћутање, осећала нашу жалост и наше губитке. Наше туге и стрепње, наше страхове и панике, наше фрустрације и разочарења.

И будите уверени, све док вас људи разапињу, Бог ће вас подићи. Докле год вас људи повређују, Христос ће вас пратити, све док вам људи осујећују снове, Богородица ће бити у свој ширини вашег срца, и у Њеном наручју биће места за све нас, за издајнике и издане…

о. Хараламбос Пападопулос

facebook.com/p.libyos