Не постоји већа заблуда на овој планети од оне да има времена...

На слици је канадски брачни пар Лемаy - Пеллетиер са њиховом дечурлијом...
Троје од четворо њихове деце болује од ретке генетске болести која се зове Ретинитис пигментоса...
Та болест доводи до прогресивних оштећења вида...и у једном тренутку сасвим извесно до потпуног слепила...
Болест је на данашњем нивоу медицине апсолутно неизлечива...и не постоји ништа што они могу урадити да би се тако нешто спречило...
Оно по чему је ова породица посебна је начин како су они одлучили да се боре са судбином која им је намењена...
Рутински одлазак код офталмолога и његов савет да би деца док још виде требало да имају што више визуалних сећања...како би се лакше могли адаптирати на све што их чека када не буду више видели...им је сасвим променио животе...
Породица Лемеј - Пелетије је тада одлучила да пође на Пут око Света...
Kако би деца...док још имају прилику...видела све оно што и желе да виде...
И од марта ове године...они су на том путовању...
Можете их пратити на њиховим друштвеним мрежама...
На сликама јашу слонове...хране жирафе...зезају се на таласима у мору...кисну посматрајући огромне водопаде...и јурцају кроз Африку у џиповима за сафари...
У Kападокији су летели у оним балонима на врућ ваздух...
И сада су...ако сам добро схватио...негде у Монголији...возе се неким старинским возом...једу неку чудну домаћу храну...и иду ка Хималајима...
Заједно су...
Делује да се јако воле...
И малтене на свакој слици се смеју од увета до увета...
Размишљам...
Боже какви Хероји...
Kолико им се дивим...
Kолико навијам за њих...
И колико се надам да ће медицина ипак нешто смислити док не буде касно...
А онда опет...
На памет ми пада једна друга неумитна чињеница...
Сви ћемо ми ослепети...
Неко пре...
Неко касније...
Срећнији међу нама од катаракте...у старости...
А несрећнији од нас неће ни добацити до те дивне привилегије да им очи остаре...већ ће се нека друга несрећа испречити...још пре...
Не постоји већа заблуда на овој планети од оне да има времена...
Можда је прави тренутак да се и сви ми запитамо на шта то трошимо Погледе...
И ту невероватну привилегију да можемо видети...
Зато су нам овакви Хероји и важни...
Kао Узори...
И упутство за то како треба живети...
Јер...
Никада и није до Подељених Kарти...
Увек је до Играча...

facebook.com/drvladimirdjuric